Društvo srpskog apsurda

To su recentni naslovi iz novinčina ovdašnjih. I nisu ti naslovi jedini koji su poslednjih dana sve razumne ljude u Srbiji bacile u najdublju zabrinutost. Samo su, da kažemo, najjeziviji i najapsurdniji. Apsurdni su gotovo kao i oni „šaljivi“ naslovi iz jednog Famoznog od pre nekoliko godina – „Predsednica Crvenog krsta odžeparila staricu na Bajlonijevoj pijaci.“ „Načelnik SUP-a Zvezdara silovao maloletnicu u porti Saborne crkve!“ Sećate li se te tih naslova i te kolumne? Ako se ne sećate, nemojte pomisliti da ste oboleli od Alchajmerove bolesti, koja – ako je verovati žutarama – ponovo hara ovim prostorima.

Ni ja ne sećam baš svih detalja, a mrzi me da preturam po arhivi. Sećam se samo da sam u toj kolumni pisao nešto o tome u kom bi rđavom smeru večito nedovršena država Srbija mogla krenuti ukoliko se – umesto neprestanih poziva srpskom „narodu“ na „okupljanje“ – svojski ne potrudi da izgradi – društvo, dakle zajednicu zasnovanu na univerzalnim, hrišćanskim i ljudskim, a ne na folklornim i pseudomitološkim „srpskim vrednostima. Naravno, i tada sam džaba krečio, ali nisam ni očekivao da će mi se krečenje isplatiti jer sam bio uveren da po običaju preterujem sa šalom-komikom ne bih li preterivanjem skrenuo pažnju na destruktivnu, državnom propagandom potpomognutu, tendenciju da ono malo rudimentarnog srpskog društva pretvori u „narod“, što će reći u „masu“, a šta je to masa, kakve su njene osobine i na šta je sve masa sposobna, preporučujem da se temeljno obavestite u knjizi Elijasa Kanetija „Masa i moć“.

Ako vam je teško da čekate na red za knjigu u biblioteci, ukratko ću prepričati Kanetijeve teze. Masa se, kaže Kaneti, stihijski (ovo je važno) obrazuje oko neke „velike ideje“ i „velikog zajedničkog cilja“, da bi u anonimnosti „pravednog“ mnoštva svako od pojedinaca iz mase ispoljavao svoje najniže strasti. Da ne dužim – ljudska masa je stihija, maltene prirodna sila, a stihija je – znamo to iz poznavanja prirode – u stanju samo da ruši sve pred sobom.

Nismo li to najjasnije videli na onom Koštuničinom „Veličanstvenom mitingu“ koji se pretvorio u Vartolomejsku noć. Te noći htelo se (šatro) povratiti Kosovo i hteo se „odbraniti: srpski narod, ali je te noći – podelom na masu patriota i masu „pacova“ – uništeno srpsko društvo, a srpska se država strmopizdila u kovit duhovne i materijalne bede. Overlode, ukoliko nemaš nameru da skorih dana pročitaš i one moje „šaljive“ naslove, bataljuj Vebera i lati se Kanetija.