Filozofija Zelenog venca

                       P { margin-bottom: 0.21cm; }U toku postizborne kampanje, zluradi komentatori nisu propustili da mi spočitnu kako, bajagi, navijam da KKN&S ostanu ispod cenzusa, što je, da kažemo, daleko od činjeničnosti. Ja jesam iz svojih razloga oduvek voleo ( i to nikada nisam ni krio) da DSS ne dobije ni jedan glas, ali sam ( ni to nisam krio) takođe bio odlučno protiv da se DSS-u – ako dobije i milion glasova – zakine makar i jedan. Sledstveno sam, kad su vaktile demokratske snage – sa kojima je bila i moja mala snaga – iz Skupštine na kvarno najurile ondašnje DSS-ove poslanike, negde napisao (ili izjavio) da će se taj šibicarski marifetluk demokratskim snagama (i ostatku populacije) žestoko obiti o glavu. Što se – u istorijskim razmerama koliko sutra – i dogodilo.

Zašto sam radio protiv interesa političkih snaga u koje sam bio uložio i svoju malu snagu. Zato što sam znao ( svi bi to trebalo da znaju) – da se šibicarenje ne isplati. Na prvi pogled nije tako, nema tog majčinog sina koji je opelješio šibicara, šibicari naoko uvek dobijaju, a opet – da li je neko video šibicara koji je uspeo u životu. Možebiti da ima i takvih izuzetaka – koji su tu samo da bi potvrdili pravilo – ali šibicari, po pravilu, provedu svoj vek kao šibicari, poluodrpanci na „suvoj rani“, u večnom potucanju po železničkim stanicama i zelenim vencima naše zemlje ponosne i u večnom strahu od policajnih patrola i burnih reakcija opelješenih dilbera.

Oteto prokleto, što reko „naš narod“. Možebiti da se upravo u sklonosti izbornim i svim dugim otimačinama – tako dragim državotvorcima i državnicima „našeg naroda“ – krije tajna našeg vekovnog narodnog prokletstva. Čak je i u krugovima oko Zelenog venca dobro poznato da država – između ostalih namena – služi za to da spreči lopovluk, a ako ne uspe da ga spreči, onda da ga strogo kazni, pa kad je već tako, stavite prst na čelo i razmislite kakva može (tačnije mora) biti država u kojoj se na vlast dolazi lopovlukom. Koji je, je li, uvek popločan dobrim namerama, kao onomad kada su – zbog državnog razloga i uzvišenog cilja – upriličeni dani lopovskog ustavnog referenduma. Glavni se lopov nedavno penzionisao, ali saučesnici u referendumskom lopovluku još su u opticaju i dobro im – sa izuzetkom Kodže – ide u životu i radu. Što se za nas, sirotinju raju, ne može reći. Ali znate šta, tako je to na Zelenom vencu, šibicari nikoga silom ne navraćaju na kocku, oni stoje i strpljivo čekaju da nekom zine dupe, pa da tako – zinutog dupeta – dođe mečki na rupu. Sam izvucite naravoučenije.