Nisam – možda čak i namerno – blagoulučio priliku da pogledam predizborni spot (kaže li se to tako) Srpske napredne stranke, što uopšte ne znači da ga – hteo me hteo – skorih dana neću videti, jednog jutra, kad uključim šporet da skuvam kafu i kadiz ringle – kao božemeprosti iz nesagorive kupine – iskoče i progovore plamteći državotvorni likovi.
Do tada ću se ograničiti na čaršijska ogovaranja. Idemo, dakle, na stvar. Pronese se juče aber da je SNS u spotu, a iz niskih predizbornih pobuda, zluoupotrebila jednu od najvećih srpskih svetinja – policiju. Uh, Sunce ti krvavo! Nije mala stvar, fakat, ali sa druge strane nije ni toliko velika da bih uključivao televizor, pa sam se – u cilju pravovremenog i objektivnog informisanja javnosti – odao istraživačkom novinarstvu. I tako sam – istražujući po sajtovima i novinčinama – doznao da se u SNS spotu pojavljuju srpski policaji i policajke, što je opozicija „ocenila“ neustavnim ili bar nezakonitim činom, a što se meni učinilo kao jedna od blažih političkih zloupotreba „ministarstva sile“ i – u krajnjoj liniji – države i državnih simbola uopšte.
Možda se sećate kad sam davnih danaDSS-u osporio pravo da na svoju mutlak zapandrčuje državni barjak i mutlačke državotvorce podsetio da, osim državne, postoji i takozvana nacionalna zastava, bez dvoglavog Dragana Šormaza, rezervisana za nedržavne ljude, organizacije i skupove. Državni barjak, spočitnuo sam im, treba da se vijori na državnim granicama i državnim ustanovama i nigde drugde. Pozvao sam se i na konštituciju. Budući da je DSS – iz nepoznatog razloga, tačnije bez ikakvog razloga – slovila kao legalistička partaja, drugarski sam ih posvetovao da barkak promene. Što oni, predvidivo, nisu učinili.
Natrag na temu. Suočen sa zlonamernim kritikama predizbornih zloupotreba, unutrašnji je popečitelj, Stefanović, pribegao poetici i filozofiji postmodernizma. Policaji koji se pojavljuju u spotu – tako je to postavio Stefanović – u stvari nisu pravi policaji nego čista bodrijarovska simulacija, to su „obični, nedržavni mladići i devojke koji samo glume policaje, što je – saglasno Stefanoviću -dušekorisno i patriotski. Da li je baš tako? Nije, ali – iz razloga koje ću navesti kad mi ponestane karaktera – nije ni važno. Ipak ću, kao stariji kolega, ne po pendreku, nego po postmodernizmu, unutrašnjem popečitelju skrenuti pažnju na neke poetičke finese. Policajca, dragi kolega, policajem čini pre svega uniforma sa državnim insignijama, sledstveno čemu ako uniformu – iz bilo kojih pobuda – obuče neko ko za to nije ovlašćen, time čini teško krivično delo… ne znam paragraf, stav itd, znaće popečitelj. Ponestaje karaktera, vreme ja da kažem ono što sam malopre naumio, zašto, naime, sve to nije važno. Pre svega zato što su od spotovskih mnogo opasniji pravi policaji bez uniforme, a potom zato što je to – rekoh već – najbezazlenija zloupotreba policije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
