Ratni vojni akumulatori

Kako stvari stoje, čini mi se da su periodi visoke kulture bili samo iluzija, obični predasi između dveju erupcija večnog varvarstava. Ciljam na onu mačo doktrinu, onoliko popularnu između dva rata (koja dva?) o ratu kao osveživaču vazduha i pročišćivaču nacija. E sad, koliko je u poslednjih sto godina bilo ratova i kako su temeljni bili na poslu čišćenja, ovaj svet bi trebalo da bude nastanjen istinoljubivim, blagočestivim i eteričnim bićima, što kako vidimo, uopšte nije slučaj. Sve mi se češće čini da ovaj svet posle svakog rata postaje sve usranije mesto, nastanjeno sve sumračnijim ljudima.

Konačno, naše dvorište! Da li su ex-Yu ratovi pročistili ex-Yu populacije. Jok, more. Daleko od toga. Vidite valjda i samo kako stvari stoje. I šta sad? Da li sam krenuo stopama Ernsta Jingera i počeo da zagovaram svetski rat koji bi trebalo da očisti „negativne elemente“. Opet ma jok more. Najpre zato što i dalje mislim da je bajka o ratu kao sredstvu za čišćenje luk i voda, potom zato što nikoga ne bih ubedio da krene u boj, u boj, za narod svoj. Zato poslušajte uncle Basa, ne bojte se Trećeg svetskog rata, niko više na ovom svetu (ni generali ni vojnici) nema živaca da tri-četiri godine sedi u rovu do grla u govnima. Pre svega, kad bi klasični rat bio moguć, propali bi tabloidi. Znate kakva im je priroda. Dva-tri dana „medijski“ prate neki pičvajz, a onda dižu ruke i kreću u potragu za nečim novim. Konačno, cenjeni žutarski publikum ipak više voli da vidi guze i međunožja nego prizore sa kojekakvih bojišta. Da ne dužim i da se ne proseravam – svetski rat je out.

Da li to znači da će onda zavladati mir? Kakav mir, idi beži. Usred smo difuznog svetskog rata svih protiv svih. Države ispotiha (potkradanjem) ratuju protiv svojih građana, građani, opet, na svaki način gledaju da zeznu državu. Noćni putnici ratuju protiv taksista, ali bogme i taksisti protiv putnika. Pijani dilberi usred ludačke vožnje prave selfije i gaze prolaznike, pa očas posla zbrišu u Kinu. Najmoćnija sila sveta deset i kusur godina vija jednog verskog fanatika, pa kad ga skenja to proglašava za pobedu borbe protiv terorizma. Druga svetska sila (ili možda treća) ispizmila se na rođenu sestru, ali – budući da ni ona nema živaca da ratuje – boj prepušta lokalnim kanadahijama kojima pomažu srbski četnici. A da bismo i mi imali čime da ratujemo, sestrinska velika sila nam pošalje za džabe dvadeset akumulatora za ratne avione, očekujući za uzvrat da se sa naša tri aviona svrstamo ne njenu stranu. Kao u onom bajatom vicu kad je Enver Hodža naredio da uzlete sva tri lovca Ratnog vazduhoplovstva Albanije. Luk i voda. To vam je to.