Sad i Hitler!

Pri tome to nije bilo “izlaganje” u nekom dijalogu što se javno već duže vreme vodi o navodnim dobrobitima za Srbiju da je pristupila Trećem rajhu. Profesor je to učinio sam, onako, neobavezno. Ili možda nije?

Možda je namerno ili neoprezno, što je jednako nedopustivo, obelodanio kako ili kako će savetovati predsednika Srbije o tome kojim putem bi trebalo da se ostvaruju promene i preduzimaju političke akcije u stvaranja novog društvenog sistema?

IZLAZ NA MORE. Objasnio je još izgubljen i izlaz Srbije na more, Egejsko, prisvajanjem Soluna, što je Hitler obećao knezu kad rat dobije uz pomoć srpske teritorije preko koje bi osvojio Grčku.

Dr Antić svojim izjavama potpuno zanemaruje holokaust, ali pominje da bi se izbegle civilne žrtve u Srbiji. Ne bi ih bilo, misli, jer bi valjda Srbi bili na strani ustaša, pa ih onda ne bi ubijali, baš kao što to ne bi radili i okupatori (u Kragujevcu, Kraljevu, na primer). Još je neverovatnije da profesor prava ovim zanemaruje da u mnogim državama evropskim, baš zbog ratnih zločina nad civilima (a ne zbog vojnih operacija) i presudama međunarodnih sudova, pominjanje Hitlera na Antićev način može da bude i krivično delo. Razlog je što se time poriče genocid nad svima koji nisu Arijevci, naročito nad šest miliona Jevreja.

U bliskoj prošlosti, ali i u sadašnjosti, Srbije se dotiču sve tri stvari: osvajanje teritorija, civilne žrtve i život bez diskriminacije.Jer, postoji mišljenje i da bi Srbija, uprkos ratovima koje je Milošević započeo za teritorije pod izgovorom da štiti Srbe izvan Srbije, mogla da bude danas na boljem glasu bez zločina u Srebrenici. Što je po međunarodnim sudovima genocid, ma koliko se to ovde ne priznaje. Profesor Antić još kaže “da ne bi bilo zuluma na Kosovu” (nije jasno na koji tačno misli), ali zaboravlja da su pobednici u ratu (po Kumanovskom sporazuma ustvari) bombardovanjem 1999. “poklonili Solun“ Kosovarima prihvatajući otcepljenje Kosova od Srbije.

ATMOSFERA HAJKE. Jedan od ciljeva koji ističe sadašnja vlast je i reforma pravosuđa. Kad se tako kaže, ne zna se tačno na šta se misli, baš zato što je glavni pravni savetnik predsednikov niko drugi do pravnik i profesor dr Antić. Nije sporno da ta reforma nije uspela prethodnoj vladi i da sigurno nije dovoljno reći da se teži ka “pravnoj državi”. Neki ugledni pravnici, među njima i pokojni dr Vojin Dimitrijević, imali su običaj da uz osmeh opomenu da je i Hitler imao pravnu državu, do tančina izregulisanu, ali da nije bila – pravedna. Ko će ovde stvoriti tu pravu, pravednu državu, a naročito ostvariti ona demokratska pravila o tri segmenta: nezavisna zakonodavna, izvršna i pravosudna vlast.

U zahuktaloj (neophodnoj) borbi protiv korupcije se već sada jasno vidi da se mešaju bar dva segmenta: da izvršna vlast ima uticaja na pravosudnu. Ne samo što policija (premijer je doduše i ministar unutrašnjih poslova) kritikuje tužioce, već je i ozvaničen moćni koordinator za pravdu koji je istovremeno i ministar odbrane. Nekako izgleda da ministar Vučić (možda i kao pravnik, ali sigurno kao i koordinator i istaknuti pravednik) najpre ima uvid u dokaze policije protiv nečega i nekoga, a tek onda to stigne do sudskih vlasti. Čak je i ministar pravde izjavio otprilike da se neke takve stvari (protest policije protiv tužioca) ne bi desile da je država drugačija?

Nasilne smene lokalnih vlasti, postavljanje direktora javnih ustanova na način da dosadašnji to saznaju iz medija, neobjavljivanje poslovnih biografija novopostavljenih, široj javnosti nepoznatih, kao sveži mladi kadrovi nove generacije što je odnegovala ova stara sada na vlasti, nemoć (?) države pred huliganskim pretnjama – liči na hajku. Ne baš kao 30-ih u Nemačkoj, ali možda bi baš zbog dr Antića trebalo prihvatiti preporuku i savet mudrog čoveka M. Đorđevića i pročitati šta je o fašizmu i Trojnom paktu napisao u “Memoarima“ patrijarh srpski Gavrilo Dožić (preminuo 1950), a knjiga izdata ovde 1990. godine.

Valjda se i ovom patrijarhu može verovati.