Saosećanje i solidarnost

22. 3. 2013.

Ima li, Miljenko moj, išta društveno poželjnije, veselije, probitačnije, pa i isplativije od oplakivanja tuđe dece, saučešća u tuđim bolovima i saosećanja sa našim napaćenim – ili kako to ovde vole da kažu – „stradalnim“ narodom. Ako na ovim prostorima postoji ijedna politička grupa – a mislim da takve nema niti će je biti – koja zaista namerava da učini nešto za izbavljenje naših turobnih nacija iz teške duhovne i materijalne bede, ti bi ljudi trebalo da po dolasku na vlast sankcionišu nacionalizam mnogo strože nego što je to činio Tito kome sam, u maju prošle godine (sa Vlahom, Kukićem i Sanjom), krenuo u pohode, ali se tu nešto iskomplikovalo, pa smo završili na ručku, u nekoj birtiji preko puta Tuđmanove rodne kuće.

U naše vreme saosećanje i solidarnost, kao uostalom i sve ostalo, postoje isključivo u formi masovne histerije izazvane medijskom manipulacijom. Tu, naravno, više nema ni traga ni saosećanju ni solidarnosti jer su i saosećanje i solidarnost mogući samo u neposrednosti. Koja je, u nacionalističkim sredinama, apsolutno nemoguća. Pokvarenjaci su stvar postavili ovako: bitno je da si Srbin ili Hrvat (Bog te pogledao, imao si sreće), a to što ste Miljenko ili Basara, e to je, prijatelji, vaša stvar na kojoj ne bi trebalo preterano da insistirate. Dozvoljeno vam je da pronađete udobnu poziciju unutar hrvatske/srpske kolonije višećelijskih organizama; Kako ćete se progurati do te pozicije? Kojim sredstvima? Hoćete li opljačkati bližnjeg ili potkazati suseda, to je stvar za koju srpstvo i hrvatstvo ne haju, sve dok ste primarno Srbin i Hrvat, to jest dobar ste Hrvat ako niste Srbin i obratno. Nacionalni (uopšte kolektivni) identiteti su ionako jedna od romantičarskih nebuloza koje su ovaj odvajkada žalosni svet gurnule u najdublju propast, ali takozvani negativni identiteti su dno dna. Da li ja zagovaram kosmopolitizam? Integralno jugoslovenstvo? Stapanje Srba i Hrvata u jedinstvenu slavjansku biomasu? Ne uopšte! Daleko od toga! Naprotiv! Dobro je da postoje Hrvati i Srbi. I dobro je da se razlikuju. Ali kada, kao u srpskohrvatskom/hrvatskosrpskom slučaju, insistiranje na razlikovanju postane politički program i državna ideologija, krajnji rezultat je potpuno suprotna stvar: počinjemo da u (žalosno niskom) duhovnom smislu ličimo kao jaje jajetu.