Ujedinjenje ili život

Vesnina ideja je, da kažemo, bila vrlo dobra, što će reći da je – kao i sve dobre ideje u Srbiji – bila unapred osuđena na propast. Na isti način je propala jedna još bolja ideja, možda najbolja u novijoj istoriji Srbije, ideja pokreta „Prekret“ u kome sam i ja izvesno vreme džaba krečio. Vo vremja ono Čeda beše ne visini zadatka, ali Jego ex Sijatelstvo i njegova stranka nisu hteli ni da čuju. Brzo su dobili šansu da se ljuto pokaju, verovatno se se i pokajali, ali dosta uspešno glumataju da nisu.

No, dobro, okanimo se ćorave prošlosti. Da vidimo mi na kakav je prijem naišao Vesnin predlog u redovima opozicije. „Iako“ – tako piše u najstarijem dnevnom listu na Balkanu – „u principu ne odbija ideju ujedinjavanja, većina opozicionih stranaka smatra da još nije vreme za takav potez.“ Šta na to da se kaže? Da li se vama čini da „opozicija“ (i svi mi sa njom) ima toliko vremena pred sobom da bi se odavala kalkulacijama, nadgornjavanjima, pozicioniranjima, laganju i mašćenju? Ili vam se čini da bi bilo prekasno sve da se opozicija ujedinila još juče? Ono, fakat, takozvana opozicija u Srbiji ima jedan veliki hendikep: njeni „programi“ – ako tako nešto uopšte postoji – istovetni su programu vladajuće garniture, što će u prevodu reći – doći na vlast i na vlasti ostati zauvek. Pasivnost opozicije se može objasniti i ovako: Vreme radi za nas – računa opozicija – pre ili kasnije Overlordu i Tomi će isteći rok trajanja, a onda ćemo mi ponovo stupiti na scenu. Novija istorija Srbije nas uči da je ta računica tačna, rok trajanja svima istekne pre ili kasnije, ali to uopšte ne znači da je – izuzev za politikante – ta računica i dobra. A nije dobra zato što pothranjuje pasivnost i sprečava stvaranje alternativa.

Pa dobro, kad sam već tako kritičan, zašto opoziciji ne dam neku ideju. Evo, sad ću je posavetovati. Za početak, recimo, ne bi bilo loše da se opozicija sa TV ekrana i novinarskih stubaca spusti „u bazu“, onako kako je to početkom devedesetih radila u neuporedivo težim uslovima. Zašto se, recimo, ni jedan viđeniji opozicionar nije pojavio u „okupiranom“ bioskopu „Zvezda“? Eh, zašto? Zato što je to napor i što donosi dvestotinak glasova. Zašto, nadalje, opozicija združeno ne skupi pare, pa ne pokrene svoje novine ili – još bolje – televiziju, umesto što preko postojećih medija jadikuje nad medijskim mrakom i cenzurom. Eh, zašto? Zato što treba da mrdne dupe i što – umesto da uzima pare – treba da ih ulaže. Tako to ide u zemlji Srbiji, čestnejši publikume.