Sredinom decembra sam prisustvovala specijalnoj književnoj večeri koju je briselski centar za kulturna događanja BOZAR organizovao u čast francuskog pisca Matijasa Enara, dobitnika ovogodišnje Gonkurove nagrade za roman „Busola“ (Boussole).
Može se reći da je ovaj pisac tokom protekle decenije postao veoma uvažen na francuskoj književnoj sceni, što dokazuje i činjenica da ga mnogi porede sa Balzakom. Poznat je publici po romanima: „Savršenstvo pucnja“ (2003 – Nagrada pet kontinenata frankofonije), „Ploviti Orinokom“ (2005) i „Zona“ (2008), za koju je dobio Decembarsku nagradu 2008. godine i nagradu Livr Anter 2009. godine. A za roman „Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima“ dobio je Gonkurovu nagradu gimnazijalaca 2010. koja mu je posebno draga. On je po ovom romanu, u izdanju Geopoetike, poznat srpskoj publici, a i gostovao je u našoj zemlji 2011. u okviru Molijerovih dana Francuskog instituta.
Matijas Enar je rođen 1972. u Francuskoj (Niort). Studirao je persijski i arapski jezik, i dugo boravio na Bliskom istoku koji ga je oduvek privlačio. Doktorirao je na temu posleratne arapsko-persijske poezije i njene veze sa evropskom književnošću. Od 2000. živi u Barseloni, gde predaje arapski jezik i gde je sa jednim prijateljem otvorio libanski restoran. Iako sebe ne smatra stručnjakom za orijentalistiku, Enar kaže da odlično poznaje arapsko-persijsku književnost i da je taj prisan odnos sa arapskim jezikom oduvek bio deo njegove ličnosti.
Roman „Busola“ je impozantan, pun podataka i strasti prema orijentalnoj kulturi, književnosti i muzici. Glavna ličnost Franc Riter je bečki muzikolog koji se tokom jedne besane noći utapa u svoja putovanja i opsesije vezane za Bliski istok. Čitalac se vrlo brzo uranja u ova sećanja koja ga vode preko Istanbula, Alepa, Damaska, Palmire sve do Teherana i drugih mesta dragih autoru njegovom junaku. Dobijamo utisak da smo deo priča iz 1001 noći s tim što se radnja romana odvija tokom jedne jedine noći.
Stil je vrlo kompaktan, a stalno mešanje sna i jave mu daje posebnu poetičnu vrednost. Enarova osnovna ideja koja se oseća tokom celog romana je borba protiv jedne pojednostavljene slike o Orijentu i muslimanstvu podvlačeći neprestano sve ono pozitivno što dolazi iz tog dela sveta, iako je to u trenutnoj političkoj situaciji veoma teško prihvatiti.
Ideja o romanu je nastala još pre desetak godina, zbog Enarove ogromne potrebe da piše o odnosima Orijent-Zapad jer smatra da se oni ne mogu svesti na nasilje i da su te dve kulture blisko povezane u svakom pogledu. Isto tako, pisac tvrdi da ta granica između Orijenta i Zapada ne postoji i da su razmene između te dve kulture bile oduvek vrlo bogate.
Radnja romana se događa od kraja XVIII veka do savremene epohe, a među ličnostima koje možemo sresti su i: otomanski diplomata koji je uticao na francuskog slikara Kurbea da naslika čuveno delo „Poreklo sveta“, nekoliko slavnih persijskih pesnika, turski sultan koji obožava da sluša Vagnera, Betoven koji svira svoj poslednji koncert na raštimovanom klaviru i koji shvata da treba približiti Orijent i Zapad na planu muzike kako bi se odložio kraj sveta!
Druga nit romana je odnos glavnog junaka sa Sarom, koja ima veliki značaj u njegovom životu. Ta žena je avanturistkinja, veoma je obrazovana i u večitom pokretu. On se seća raznih putovanja i događaja u vezi s njom koji su isto tako vezani za Bliski Istok. Povremeno autor upotrebljava mnoštvo podataka kako bi opisao stanje glavnog junaka, koji je ponekada u stanju polubunila, ali se te, naizgled nepovezane, misli vraćaju na početak i razjašnjavaju nam zamršene događaje i ličnosti.
Roman je isto tako odraz aktuelne situacije na Bliskom istoku, pogotovo krize u Siriji, ali ono što najviše oduševljava je piščevo ogromno obrazovanje i poznavanje raznih oblasti umetnosti vezanih za taj region. On isto tako smatra da Daeš (Islamska država) razara sa zastrašujućom lakoćom antiislamističke spomenike, kao na primer Palmiru, zato što su sva ta kulturna bogatstva otkrili zapadnjaci, zato što ih posećuju turisti i zato što ta baština predstavlja nešto potpuno strano u njihovoj prošlosti.
Možda bi bilo ipak pomalo ambiciozno porediti Balzakov opus sa Enarovim, ali ponekih sličnosti ipak ima. Možda u daru za naraciju, mnoštvu detalja ili fascinaciji prema opijumu? Ali isto tako ne treba zaboraviti da je autor „Šagrinske kože“ bio prvi francuski pisac koji je u jedno od svojih dela stavio tekst na arapskom jeziku.
Prevod romana na srpski jezik će izaći uskoro u izdanju Akademske knjige, a Matijas Enar će ponovo posetiti našu zemlju u maju mesecu ove godine povodom Molijerovih dana u organizaciji Francuskog instituta u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
