Dragan Mićanović: Svaki lik koji odigrate ostavi na vama trag

P { margin-bottom: 0.21cm; }

Razlog se delimično krije u tome da je poslednjih godina Srbija postala sve češća destinacija stranih produkcija, koje uvek imaju prostora za talentovane glumce za koje jezik nije barijera, delimično i u domaćim autorima koji su na kinematografiju prestali da gledaju kao na nacionalnu tvorevinu omeđenu granicama, ali i u tome što za Mićanovića daljina nije prepreka do dobre uloge.

U svojoj dosadašnjoj karijeri, zahvaljujući životu u Londonu ali i iz prethodna tri razloga, igrao je u filmu Gaja Ričija „RocknRolla“ i „Koriolanu“ Rejfa Fajnsa, glumio pored Entonija Hopkinsa, Franka Nera, Danijela Krejga, DŽerarda Batlera… Ovih dana očekuje ga svetska premijera turskog filma „Magi“, gde pored njega igraju i američki glumci Majkl Medsen i Stiven Boldvin, dok sutra u domaće bioskope dolazi prvi srpski naučno-fantastični film „Procep“ u režiji Dejana Zečevića, koji je producentski dvojac Marko Jocić i Milan Todorović radio za inostrano tržište, kao i ostvarenja „Mamula“ i „Zona mrtvih“ pre toga.

* Milan Todorović i ekipa oko njega videli su u srpskoj kinematografiji novi potencijal. Ima li prostora u svetu za srpske naučno-fantastične/horor filmove, poput „Procepa“, ili pre toga „Mamule“?

– Nisam siguran da li će se to produkciji isplati. Nisam kompetentan da odgovorim na to. Mislim da ovde mogu da se prave filmovi svih žanrova. Mi smo nacija koja voli film, koja je odrasla uz kinematografiju i zna šta je dobar film. Imamo jako dobre filmske radnike i mislim da možemo da snimamo zaista sve. Možda nemamo mogućnost da snimamo blokbastere, jer još uvek nemamo tako velike studije i ne možemo da zatvorimo pola grada za tako nešto. U svakom slučaju, počeo sam da sarađujem sa Milanom Todorovićem i Markom Jocićem jer mi se svidela ideja da neko pokušava da uradi nešto novo kod nas. Nadam se da će im se ideja da našu kinematografiju okrenu i na tu stranu ostvariti i da li će snimati sve bolje i bolje filmove.

* U čemu se razlikuje snimanje filmova kod nas i u inostranstvu?

– Razlikuje se jedino u malo boljoj organizaciji i u produkciji. Sve ostalo je svuda isto za sve glumce. U načinu na koji ću doći do uloge sa partnerima i rediteljem svejedno mi je da li snimam za RTS ili Bi-Bi-Si. Svi glumci su slični u tome šta rade. Ali razlike nisu ispred kamere, nego iza. Taj deo je drugačiji. Tu se vidi bolja organizacija i veća količina novca. Po njihovim standardima, jako se vodi računa o glumcu koji ima značajnu ili glavnu ulogu u velikoj produkciji. Da nema nikakvih problema i da može da uradi svoju ulogu kako treba. Ono što prodaje film i ostaje godinama kasnije je ono što se snimi na traci ili na digitalnom zapisu. Zato je sve ono iza podređeno tome.

* Zahvaljujući stranim produkcijama koje dolaze u Srbiju dobili ste priliku i da igrate u „Koriolanu“ Rejfa Fajnsa. Reklo bi se da vas Šekspir prati od najranijih glumačkih dana…

– Ja sam zaista dosta igrao Šekspira kod nas. Čak sedam puta sam glumio u nekim od njegovih komada u pozorištu. Ono što intimnom smatram biserom u svojoj karijeri jeste to što sam dobio priliku da igram Šekspira u originalu – i to na sceni u Glob teatru i na filmu. Moja prva uloga u Londonu bila je u predstavi „Hamlet“ gde sam igrao Fortinbrasa. „Koriolan“ se snimao u Beogradu pre nekoliko godina i to mi je jedno od najlepših snimanja u karijeri.

Ali da, tačno je. Od prvih koraka u karijeri vezan sam za Šekspira. Ubačen sam u Šekspirovu vatru kada sam imao 21 godinu. Radio sam „San letnje noći“ sa Jagošem Markovićem. Odmah zatim sam igrao i „Romea i Juliju“, ubrzo i „Bogojavljensku noć“… Kasnije čak i Porciju, koju i danas igram u „Mletačkom trgovcu“ u JDP-u. Imao sam sreće da se u godinama kada sam ja završavao Akademiju Šekspir vraćao u domaća pozorišta. Čak su i sezone tako nazivane. Bilo je gotovo pravilo da svake nove sezone mora da bude postavljeno po jedno Šekspirovo delo. Ponekad je toga bilo i više. To je bila fantastična ideja Jovana Ćirilova. Danas je to gotovo nemoguće jer Šekspir zahteva ogromnu scenu, veliku produkciju, veliki broj glumaca na sceni… Imao sam sreće da su me mnogi reditelji prepoznali u Šekspiru. Nedavno sam povodom 400 godina od smrti ovog pisca, snimao sam i neke monologe za RTS, pa sam dobio priliku da radim i neke nove stvari – „Ričarda III“, „Tomasa Mora“… Družimo se već 25 godina. Nikad mi nije dosadno sa njim i stalno mu se vraćam.

* Ne samo Šekspir. Generalno vas u pozorištu više vezuju za klasiku. Da li vam to smeta?

– Klasiku je najteže igrati. To je privilegija. Mislim da smo mi inače privilegovani poslom kojim se bavimo, jer se igramo na sceni. Igrati se u klasičnim delima, koja su preživela vekove, i koja su i dan danas aktuelna, to je zaista privilegija. Ti tekstovi su preživeli vekove zato što se bave svim važnim temama. Nema te teme koju Šekspir nije barem delimično zakačio ili pokušao da obradi u svojim dramama. LJubav, patnja, bol, politika, bratoubistvo, incest… Šta god sad da kažete, ja ću vam to naći u nekom Šekspirovom komadu.

* Da li zbog toga dobijate manje prilika da se bavite savremenim trenutkom? Sa Stevanom Filipovićem ste radili na nekim angažovanim filmovima. Kakva je situacija u pozorištu?

– U teatru smo privilegovani da i velika dela možemo da prebacimo u sadašnje vreme. Nadam se da će toga biti sve više i više u filmovima. Zaista bih voleo da se snimaju takvi filmovi i da ja u njima učestvujem. Proteklih dana imao sam priliku da pročitam dva scenarija koja se bave našom savremenošću i koja su, kako kažete, angažovana. Da li će se oni realizovati, ne znam. Voleo bih. Ali da li će biti snimljeni ili ne, to nikad ne zavisi od glumca.

* U stranim filmovima ste dosta često igrali „loše momke“, „teroriste“… Da li ste se borili sa tim? Govorili ste da ste u nekim situacijama reditelje čak i obaveštavali o istoriji Balkana ne bi li shvatili o čemu govore u svojim filmovima…

– Jeste, imao sam i takve lude trenutke u svojoj karijeri. Šta da se radi. Nemam ništa protiv toga da igram negativce. S obzirom na to koliko sam prinčeva i pozitivaca ovde odigrao, obradujem se promeni. Mene to ne zanima. Mene zanima kako je napisana neka uloga.

* Kako inače birate uloge?

– Dosta elemenata utiče na to. Ali najvažniji je prvi instinkt kada pročitam tekst. Ako mi se dopadne na prvi pogled, onda nije problem ni gde se snima ni ko ga radi, ni kakva je produkcija, ni kakvi su uslovi za rad…

* Da li zbog takvog odnosa možete da kažete da vas uloge menjaju? Govorili ste da ste zbog Don Žuana postali slobodniji, dok ste zbog Alsesta otišli iz Srbije….

– Naveli ste dva tačna primera. Kada se bavite nekim velikim delom, velikom temom, dešava se da vas ono pomeri iz ravnoteže. Taj obračun Don Žuana da nebom, ta sloboda koju on traži, podstiče vas na razmišljanja gde sam ja kao individua u toj konstelaciji snaga. Alsest kao čovekomrzac počinje da mrzi ljude zbog poltronstva kojim je okružen, gde uvek možemo povući paralele sa današnjim vremenom. Hamletove dileme – biti ili ne biti, podstakle su me na razmišljanje – je l' lepše u duši trpeti ili na oružje protiv mora beda dići se, ko što kaže Hamlet. Tekst uvek morate provući kroz sebe. Svaki od tih likova ogrebe vas i ostavi mali trag na vama za ceo život. Ja duboko verujem da ne bih bio ovakva ličnost da nisam odigrao sve te likove, da oni nisu prošli kroz mene.

* Šta biste onda još želeli da odigrate? Ili sa kim biste još voleli da sarađujete?

– Sve sam svoje pozorišne želje još iz studentskih dana ispunio. Ostali su mi još Sirano, kojeg teško da ću moći da odigram, onako kako sam zamislio, i Kralja Lira. Tome mogu samo da se nadam. Što se filma tiče, voleo bih da radim sa Paolom Sorentinom, i skoro sam i ne znajući imao audiciju za njegov sledeći film, na kojoj nažalost nisam prošao. Da sam znao možda bih se više potrudio (smeh). Sa Mihelom Hanekeom, takođe. Ima podosta reditelja sa kojima bih voleo da radim. Ko zna. Na filmu je ostalo još mnogo toga što bih voleo da radim. Podosta sam i radio do sada. Zaista ne mogu da se žalim. Daleko od toga. Ali ima još prostora u filmu koji bih voleo da osvojim, kao što sam to ostvario u pozorištu.

Procep

Film „Procep“, koji sutra stiže u domaće bioskope, počinje kada Liz Vejd, agentkinja Si-Aj-Eja, koja je „spavač“ u Beogradu, dobije zadatak da se pridruži timu srpskih i američkih agenata koji su poslati da nađu američki špijunski satelit koji se srušio negde u Srbiji, i da izvuku informacije koje bi otkrile misteriju zašto je došlo do pada. Međutim, kada stignu na lokaciju otkriće da je umesto satelita nešto drugo došlo iz svemira, nešto što nije sa ovog sveta. Dok im vreme ističe, agenti će morati da se izbore sa zlom koje ih okružuje i da shvate šta se dogodilo u svemiru, pre nego što nastupi apokalipsa. Na mestu na kojem su se obreli smrt je mrtva. U filmu pored Dragana Mićanovića igraju i: Ken Foree, Katarina Čas, Monte Markham, Denis Murić.

Apsurdni eksperiment

* Kada govorimo o filmovima snimanim po inostranim standardima, očekuje vas uskoro i premijera filma „Apsurdni eksperiment“ u režiji Boška Ilića…

– Film je u postprodukciji, koliko znam. Još uvek ne znam kada i gde će biti premijera. Zanimljivo je ako pogledate stranicu filma na portalu IMDB, mislim da nema glumca kod nas koji nema ulogu u filmu. To je jako čudan film. Scenario je neobičan. Tehnika snimanja je bila potpuno drugačija. Snimali smo noću. Nikada nisam radio tako nešto. Jako me zanima kako će ispasti.