Izložba kraj sveta svanuo je i naš dan

UHO, hor u nastajanju, za svoj prvi nastup zvučao je odlično na otvaranju izložbe „Kraj sveta“ umetnika Vladimira Nikolića, koji je svojim pojavljivanjem na bini pokazao da je i sam postao drug član ovog pevačkog kolektiva. U kamernoj i emotivno nabijenoj atmosferi, pored raspevanog društva na bini, nisu loše zvučali ni posetioci izložbe kojima je Prota, maestro Uha i Škartovac, podelio papire s tekstovima pesama i pozvao ih da se priključe. Činio je to spontano, pun entuzijazma, tako da je trema koja obično melje one koji dugo nisu pustili glas brzo nestala, a tome je doprineo i repertoar antifašitičkih aktivističkih pesama koji vas tera da uspravite kičmu i pustite glas – „Budi se istok i zapad“, „Nabrusimo kose“ i „Stan' Neretvo“. Pre svake pesme maestro je davao praktična i korisna uputstva tako da je svima olakšao pevanje. „Sad ide brza slovenačka partizanska pesma“, upozorio bi Prota tako da je i publika koja prethodno nije probala bila pripravna i disciplinovano sledila melodiju i tekst. Posebno su neki stihovi pod dirigentskim rukama i nogama Protića impresionistički izvedeni. Recimo: „Zastava će nova viti, iznad naših glava tad. Radnik, seljak jedno biti, Isti im je trud i rad“, takođe i svi oni stihovi u kojima se pominje sloboda. Ta reč je baš jako glasno pevana: „Drhti od našega hoda, fašizam krvav i slep! Čeka nas, sestro, sloboda, naš biće čitavi svet! Čeka nas, druže, sloboooooda, naš biće čitavi svet!“ Kod sveta je takođe baš moralo da se uzme vazduha ne bi li završnica pevanja „Budi se istok i zapad“ ostvarila optimističan efekat.

Posle svake pesme pljeskali su jedni drugima i izvođači na bini i oni iz publike. Prota, dirigent, ukazao je da se sve pesme pevaju protiv fašizma i da ima i onih na slovenačkom jer su Beograd oslobađali i slovenački partizani i Italijani, pa i Rusi. Na otvaranju Nikolićeve izložbe i nastupu Uha, između ostalih, viđeni su: Branka Petrić, glumica, Mileta Prodanović, profesor FLU, književnik, umetnik, Žolt Kovač, slikar i član benda Jarboli, Vladimir Kecmanović, pisac. Radonja Leposavić i Snežana Ristić s Drugog programa Radio Beograda, dr Zoran Erić, istoričar umetnosti i kustos MSUB, Stevan Vuković, teoretičar umetnosti (SKC), Mića Karić, istoričar umetnosti (Remont), Lola Joksimović, Milica Pekić, istoričarka umetnosti (KIOSK), i mnogi drugi.

Stan' Neretvo

Kada je zapevala Svetlana Spajić, koja je inače sarađivala s Marinom Abramović i Bobom Vilsonom, možda je malkice bilo aprijatno i Uhu i publici koji, da bi pevali, nisu obavezni da imaju sluha. Ne zbog toga što je Spajić zvezda, već što je čudo od glasa. Istina, ona je dobronamerno gestukulacijom pozivala pevajući „Stan' Neretvo“ ostalima da joj se jače priključe, međutim, koncepcija – prvo Spajić a ostali „stan' Neretvo“ u pevački umerenijem smislu, pokazala se ispravnom. Naime, „Stan' Neretvo“ čini se preteškom za pevanje, makar kad se sluša Spajićeva, koja, čini se, glasom seče vazduh. Utisak na kraju je da je pesma kolektivno odlično izvedena. Pre svega zahvaljujući Spajićevoj, koja je briljirala, kao i ostalim učesnicima koji su se držali varijante prateći vokali.