Izložba „Jedan jedan dva“ Aleksandra Rafajlovića i Zdravka Joksimovića otvorena je sinoć i traje do 15. maja, u Muzeju Zepter (Knez Mihailova 42) u Beogradu. Reč je o autorima čiji se kontinuirani rad i prisustvo na sceni mogu pratiti od osamdesetih godina prošlog veka.
NJihova polazišta su različita: Zdravko Joksimović je skulptor, a Aleksandar Rafajlović – slikar. Ono što ih spaja, pored dugogodišnjeg prijateljstva i nekoliko zanimljivih koincidencija iz života, jeste otvorenost ka različitim načinima izražavanja, spremnost na preispitivanje granica i izlazak van tradicionalnih medija (u fotografiju, kolaž, instalaciju…). To je ujedno i nešto što je iniciralo ideju o zajedničkom izlaganju koje je započelo 2005. godine izložbom „Jedan jedan“ u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović“ u Čačku, a izložba „Jedan jedan dva“, koja je u toku, predstavlja nastavak te saradnje.
Umetnici Aleksandra Rafajlović i Zdravko Joksimović došli su svojevremeno na ideju da nađu radove koji imaju neku vezu i da ih izlože kao parove. Kada su pregledali radove, videli su da ima puno dodirnih tačaka i veza među njima iako nisu namerno pravljene. Do izložbe je došlo u pomenutoj galeriji „Nadežda Petrović“. Posle rada na postavci, gde su na licu mesta reagovali na prostor, ostavili su devetnaest parova, devetnaest veza koje su tek u galerijskom prostoru proradile. Neke su bile veoma direktne, lako vidljive, neke tajnovite, neke sofisticirane a jedna je, od svoje uloge da poveže dva različita rada, pristupa ili mišljenja, prerasla u sam rad jer su radovi postavljeni jedan pored drugog postali zajedničko delo.
Prošlo je više od deset godina tokom kojih su nastali novi radovi i na novoj izložbi „Jedan jedan dva“ u Muzeju Zepter, biće retkih radova koji su bili na prvoj izložbi. Napravili su novu potragu i pronašli nove veze. U predgovoru kataloga za izložbu istoričarka umetnosti Maja Stanković je između ostalog o tim vezama zabeležila i ovo: „Tačke njihovog susretanja prepoznaju se u određenom motivu, boji, formi, temi, materijalu, osećanju ili načinu mišljenja. Čine ih fragmenti stvarnosti, svakodnevnog iskustva i predmeta koji su izdvojeni, izabrani, zabeleženi ili kombinovani u artificijelne forme. Moglo bi se reći da predstavljaju simptomatološku kartu savremenog života. Ukazujući na simptome i fantazme od kojih je izgrađena naša realnost, oni, zapravo, ocrtavaju i dijagnostikuju „stanje stvari“ ili „stanje duha“, zatečeno stanje ili „stanje na terenu“, odnosno ono stanje u kojem se mi sami nalazimo.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
