Kad strah zameni nadu

P { margin-bottom: 0.21cm; }

Profesor književnosti na lisabonskom Fakultetu društvenih nauka, Zink piše pripovetke, romane, eseje, pozorišne komade i knjige za decu. NJegovo „poznanstvo“ sa srpskim čitaocima počelo je 2011. prevođenjem njegovog romana „Božji dar“, u izdanju Clia, za koji je dobio nagradu portugalskog PEN-a.

– Priče postoje da bi ispunio smisao života. Svaka priča je u osnovi grčki mit o Tezeju, koji naoružan ljubavlju i vlasima Arijadnine kose pobeđuje dva čudovišta – Minotaura i lavirint. Vlas Arijadnine kose je metafora za ljubav, koju mi danas menjamo u mržnju prema drugima. Mržnja je samo drugo ime za strah. Ova knjiga je katalog niti koji su suprotnost Arijadninoj vlasi, ona je na ivici poricanja pet hiljada godina duge istorije, jer mi danas možda menjamo paradigmu – nadu smo zamenili strahom – rekao je Zing juče na konferenciji za novinare u izdavačkoj kući Clio.

Odgovarajući na novinarska pitanja, Zing je pričao o svom odnosu prema čitaocima u Portugaliji i van nje, načinu na koji bira teme, pokušavajući da objasni zašto je hit-pisac u Rumuniji i zbog čega se roman „Ugrađivanje straha“ završava preokretom, koji potvrđuje njegovu spisateljsku sklonost ka poigravanju klišeima. „Ugrađivanje straha“, politička satira o ravnoteži straha i moći, čija je poruka da svako ko strah sprovodi nasiljem može da očekuje odgovor druge strane, prema rečima izdavača, jedna je od najdubljih identifikacija s vremenom u kome živimo, jer se mnoge rečenice u ovom romanu upotrebljavaju i u našoj političkoj stvarnosti.