Kako sam naučila da sviram na testeri

Sve ovo Sonja nije mogla da nauči na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu gde je inače magistrirala violinu u klasi Dejana Mihailovića, nego je, da bi ušla u tajne sviranja na testeri, morala krvavo da se potrudi u pravom smislu te reči.

* Kako ste naučili da svirate na testeri?

– Bila sam u Argentini gde sam se usavršavala u sviranju i komponovanju tango muzike. Sticajem okolnosti desilo se da je moj najbolji prijatelj tamo, Gonzalo Bras, klarinetista, priredio žurku i na njoj svima postavio pitanje „šta je tvoj neostvareni životni san„. Ja sam rekla da je meni sviranje na testeri i da imam svoj kvartet koji će, pored onoga što ja volim da slušam, izvoditi i moju muziku. Gonzalo me je pitao da li je to moguće s obzirom na to da je njegov najbolji prijatelj Rodrigo Gera najveći argentinski testeraš, ali me je i upozorio da je mala šansa da ću kod njega uspeti u svojoj nameri. Rekao mi je da je svakog koga bi poslao kod njega brzo odustajao. Ne iz nekog posebnog razloga, nego verovatno zato što je mnogo zahtevan. Uopšte stići do njega je bila prava avantura budući da živi u džungli u „DeltaTigre„. Išla sam sa dve vozne linije i dve barke do njegove kolibe jer, iako ima internacionalnu karijeru, Rodrigo Gera preko godine boravi daleko od civilizacije. I tako stalno – tri sata do tamo i još tri nazad. Šest sati putovanja. U Argentini sam bila dve godine a kod njega sam učila testeru šest meseci.

* Šta su bile prve lekcije kod maestra i kako su izgledali ti početnički koraci?

– Prvo me je obavestio koju testeru da kupim, na kom mestu, koji šrafciger, kakvo gudalo mi je otprilike potrebno. Već na prvom času sam se isekla a Gera je izvadio paletu nekih špriceva da mi da injekciju protiv tetanusa. Ja sam to odbila pošto nisam bila sigurna da li treba da imam u poverenja u njega.Kasnije, kad smo postali veliki prijatelji, smejali smo se prisećajući se tog događaja. U svakom slučaju, bilo je vrlo bolno. Stradala su mi kolena jer se njima drži testera, imala sam i manji išijatikus i mnogo puta sam se posekla po levoj ruci. Bilo je tu i suza ali pošto je srpski inat naša karakterna crta mislim da je to presudilo da istrajem. Posle šest meseci on mi je rekao „slušaj Sonja, ti si jedini moj pravi student.Drugi su uveliko odustajali i to već nakon mesec dana.„

* Kako je došlo do toga da zavolite ovaj instrument?

– Testeru sam otkrila pre svega kroz crtane filmove Volta Diznija i kroz film „Delikatesna radnja„ u kojem se govori o ljubavi jednog testeraša i čelistkinje. Tako se rodila želja da i ja sviram na testeri ali ovde nije bilo nikoga ko je mogao tome da me nauči.

* Nakojinačin biste nekom ko nikad nije čuo opisali zvuk testere u svojstvu muzičkog instrumenta?

– Ima nečeg tragičnog i nečeg duhovitog u zvuku testere. Zato je i pravljen ovaj CD da pokaže sva stanja koja ona može da izrazi. Testera nekad zvuči i bajkovito a nekad preteće i oštro. Zavisi od žanra muzike i kako je tretirate postprodukciono. Međutim, dominantna osećajnost testere je ipak ta tragikomična crta.

* Postoje li različite vrste ovog instrumenta?

– Postoje dve načelne podele – na muzičku testeru i pravu testeru. Prava testera je ona koja se koristi za stolarske poslove i ja sviram na takvoj. Muzička testera je modifikovana i nema zupce pa je manja mogućnost povređivanja a i čelik od kojeg je napravljena je lakši za savijanje. Ja sam na ovom albumu snimila samo jednu kompoziciju sa tom testerom a ostale su izvedene na stolarskoj. Ona, iako je teža i rizičnija za sviranje, ima bolje mogućnosti. Na njoj je moguće brže svirati i preciznije pogađati tonove. Izvođaču jeste teže ali je instrument bolji.

* Šta najviše volite da svirate na testeri i zašto?

– Sporije numere zato što kod brzih deonica, kad se svira, dolazi do muljanja tonova. Neki testeraši i to rade mada ja ne volim da ugrožavam autore jer se tada gubi smisao. Možete vi da odsvirate i kapričo ali će to biti loše izvođenje. Ja se trudim da budem dobar izvođač i da se krećem u granicama mogućnosti instrumenta. Tamo gde čovek treba da bude kapriciozan koristi se drugi instrument kao što je violina. I nju sviram i kroz taj instrument izražavam te kapriciozne momente a testeru za pevne i mirnije deonice i, naravno, duhovite iskaze. Ovaj CD predstavlja moje omiljene kompozicije a počinje sa čuvenom Pučinijevom arijom „O mio babbino caro„ što u prevodu znači „moj dragi oče“. Time sam simbolično htela da posvetim CD mom pokojnom ocu.

* Kada i na koji način su ljudi otkrili da na testeri može da se svira?

– Otkriće testere kao muzičkog instrumenta datira s kraja 19. veka. Postoji veći broj teorija o tome kada je i na koji način otkriveno da se na njoj može i lepo svirati. Ipak, meni je najbliža ideja da je na različitim krajevima sveta u vrlo slično vreme izvestan broj majstora, stolara i drvoseča otkrio da se prilikom udarca u testeru savijenu u obliku latiničnog slova „S“ mogu čuti zanimljivi pa i prodorni zvuci. Testera je već imala svoje zlatne godine tridesetih godina prošlog veka da bi u ratnom periodu ustuknula pred velikom eksploatacijom čelika u vojne svrhe. Ponovni uspon je doživela 50-ih i 60-ih, godina prošlog veka kao i poslednjih desetak godina. U velikoj meri zaslugom Katarine Mikade i Natalije Parus koje su, jedna u Nemačkoj a druga u Sjedinjenim Američkim Državama, doprinele popularizaciji ovog instrumenta kako kod stručne tako i kod šire publike. Imala sam tu čast da mi upravo njih dve budu recenzentknje za CD „Saw friendly“.

Od klasike do „Tamo daleko“

„CD je sumasumarum celog mog rada i istraživanja na testeri kao instrumentu.Trudila sam se da napravim što šarolikiji repertoar, različite aranžmane i da bude što više instrumenata. Kao neka bombonjera u kojoj ima za svakog po nešto„, ističe Sonja i pojašnjava da album obuhvata različite žanrove, od klasike, preko džeza, evergrina, tanga, do elektronske muzike. Kuriozitetisu tradicionalne numere „Tamo daleko„ i „Jovano Jovanke„ koje su takođe na listi ovog CD-a.

Prijateljska muzika

„Saw Friendly” u prevodu znači prijateljska testera, podseća Sonja u razgovoru za Danas i pojašnjava zašto je tako nazvala album: „Ovde se testera druži s mnogo različitih instrumenata. Tu su klavir, harmonika, gudački kvartet koji čine violina, violončelo, flauta i gitara, zatim testera uz pratnju elektronskih semplova Vladimira Vojinovića, džez numera sa Milan Petrović kvartetom, sa saksofonom i bubnjevima. Tu su još harfa, vibrafon, marimba i veliki broj izvođača koji su ujedno i moji prijatelji„, ukazuje Sonja.

Ima nas oko 150

Naša sagovornica je prvi put nastupila sa testerom u Buenos Airesu, a kad se vratila u Srbiju počela je da promoviše ovaj instrument i naišla na odlične reakcije kod publike. Prema njenim rečima, nastupi na ovom instrumentu predstavljaju uvek spektakl a tome verovatno doprinosi i to što nema mnogo muzičaraovog tipa. „Ima nas oko 150 profesionalnih testeraša na celoj planeti, ističe Sonja.

Balkanska kraljica testere

Katarina Mikada u recenziji Sonjinog CD –a ističe da ona kao umetnica objedinjuje izvanredne instrumentalne veštine, da ima zadivljujuću scensku pojavu i blistavu harizmu, te da je obdarena sposobnošću da kroz muziku ispriča razne priče. „Sve je veći broj profesionalnih muzičara na testeri u Evropi a Sonja Kalajić je definitivno jedna od najboljih. Nazvala bih je „balkanskom kraljicom testere“, navodi Mikada.