Film „Dan nezavisnosti“, koji je pre dve decenije, redefinisao naučnofantastični žanr dobio je svoj nastavak. Od sledećeg četvrtka, 23. juna, na domaćim bioskopskim repertoarima naći će se ostvarenje „Dan nezavisnosti: Nova pretnja“ (zvanična premijera je u bioskopu Cinplexx Ušće).
P { margin-bottom: 0.21cm; }Nedelju dana ranije, tačnije sutra u 20.30, publika će moći da se priseti originalnog filma, koji će biti prikazan u Velikoj Sali Doma omladine, i to sa 35mm kopije.
„Dan nezavisnosti“, snimljen 1996. godine u režiji Rolanda Emeriha, bio je jedan od najskupljih, ali i komercijalno najuspešnijih filmova svog vremena, i još uvek se nalazi u TOP 50 filmova sa najvećom zaradom. Zaplet je smešten neposredno pred američki praznik Dan nezavisnosti, kada Zemlju iznenada napadaju vanzemaljci sa ciljem da unište čovečanstvo. Radnja prati napore pilota (Vil Smit), naučnika (DŽef Goldblum) i američkog predsednika (Bil Pulman) koji će organizovati otpor napadačima.
I nastavak priče „Dan nezavisnosti: Nova pretnja“ govori o globalnoj katastrofi nesagledivih razmera. LJudi osmišljavaju program odbrane, koristeći vanzemaljsku tehnologiju, kako bi zaštitili planetu jer predviđaju povratak okupatora. Ali, ništa ih ne može pripremiti za naprednu i daleko superiorniju vanzemaljsku silu. Međutim, genijalnost nekoliko hrabrih muškaraca i žena može da spase svet koji se našao na ivici propasti. I ovaj put režiju potpisuje Roland Emerih, inače reditelj nekih od najpoznatijih filmova katastrofe – „Godzila“, „Dan posle sutra“, „2012“…
*Kada ste prvi put razmišljali o nastavku filma?
– Mislim da je to bilo tokom snimanja filma „2012“. To je bio prvi film koji sam snimao digitalnom kamerom. Prvi film na čijem sam radu u potpunosti koristio si-dži tehnologiju i tada sam shvatio koliko daleko su specijalni efekti napredovali. Mnogo sam razgovarao o tome sa čovekom koji se bavi tim delom posla, i rekao mu da ranije nismo mogli da uradimo toliko stvari, ali da sada možemo. Tada sam dobio ideju za nastavak. Iskreno, ja nisam neko ko voli serijale, jer mi nije jasno zašto bi neko ponovo gledao nešto što je već video. Zato nisam želeo da ovo bude običan rimejk, već deo veće priče. Tada sam shvatio da bi film trebalo da prikaže kakav bi svet bio kada bi znali da će se vanzemaljci vratiti. Sa svim pozitivnim i negativnim stranama. To me je pokrenulo.
*Kako je izgledao dalji proces?
– Imao sam ideju da se koncentrišem na celu novu generaciju. To je naravno stvorilo mogućnosti za franšizu filma, što se dopalo studiju Foks, jer imate nova sveža lica. Zbog toga smo ljudi oko mene i ja izgledali kao starci. Ali baš zbog različitih generacija, film je imao poseban osećaj. Tu su bili i različiti likovi. Iz Afrike, Azije… što je za mene kao reditelja bilo posebno zanimljivo. Kao i mogućnost da posetim neke od starih likova iz priče, ali sa drugačijim pristupom.
*Prošlo je 20 godina od „Dana nezavisnosti“. Da li ste za to vreme postali drugačiji reditelj?
– Ne toliko. Ja sam i dalje najstariji nemački tinejdžer. Jedini koji ima sedu kosu i izgleda kao starac. Ali sam i dalje isti. Ali naravno da imam više iskustva zbog čega verovatno ne paničim toliko kao ranije.
*Ali ovaj put imate mnogo veću igračku…
– Od početka sam insistirao na tome da nam sada treba mnogo veći budžet za specijalne efekte. Tada, 1996. imali smo 400-450 kadrova sa specijalnim efektima i to je bilo neverovatno mnogo za to vreme. Sada, u vreme Marvela i sličnih filmova, morate imati najmanje 2.000 kadrova ili se ne možete takmičiti.
*Da li je postajalo nešto što ste želeli da uradite u originalnom filmu a što sada možete?
– Da. U prvom filmu morao sam da koristim figure i lutke za vanzemaljce i to je izgledalo… Pa kada sam ponovo pogledao film rekao sam samo: „Moj Bože!“ Osim toga, oduvek sam zamišljao volumetrijske oblake oko svemirskih brodova, jer u prvom filmu nisu izgledali dovoljno stvarno. Danas možemo toliko bolje da uradimo neke stvari. Neki ljudi osećaju nostalgiju prema ranijim vremenima i maketama, ali ja ne. Ne moram da snimam filmove na taj način i drago mi je zbog toga. Sada sam opušteniji i mogu da kaže: „Dodajte malo toga tamo, a smanjite ovde… hajde da radimo novu simulaciju“.
*Vi ste neko ko je uspeo da pogura i ponovo osmisli žanr filmova katastrofe. Na neki način, sada se takmičite sami sa sobom?
– Da, ali uvek govorim da je to kao da pitate Vudija Alena ili Alfreda HIčkoka zašto su snimali svoje filmove. Na neki način svako pronalazi svoj žanr. Ja nisam neki obožavalac filmova o superherojima ili strip junacima, zato što sam odrastao u Nemačkoj. Na neki čudan način morao sam da izmislim svoj žanr, što je mešavina naučne fantastike i filma katastrofe. U svakom od ovih filmova, možete da se bavite drugim aspektom, kao što se „Dan posle sutra“ bavio klimatskim promenama, dok je „2012“ bila moderna verzija Nojeve barke. Ali bez obzira na jedan aspekt, ti filmovi su uvek mnogo više od toga. Na neki način jako sam srećan što mogu da se bavim tim stvarima, zato što je to moj žanr, to me zanima.
*Šta nam „Dan nezavisnosti: Nova pretnja“ govori?
– Film ima poruku jedinstva u jako podeljenom svetu u kome nema velikih konflikta ali ima mnogo manjih. Neverovatno je koliko je naš svet zapravo podeljen. Film pokazuje šta sve možemo da učinimo ako radimo zajedno. Tu postoji i starija generacija koja može da kaže mlađima da ako jako mnogo rade, da mogu da ih pobede. I onda se oni pojave i vi nemate gotovo nikakve šanse za pobedu. I zato imate određenu odgovornost. To ima veze i sa tim što sam i ja danas deo starije generacije. Razmišljaš o tome kuda ide ovaj svet i film to pokazuje.
20th Century Fox
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
