Ljudima su potrebni heroji

Ali ovo nije politički film, jer se pre svega bavi emocionalnim teretom i posledicama rata.“

Reditelj nagrađivanih ostvarenja „Klopka“ i „Apsolutnih 100“ pred put za Berlin u razgovoru za Danas kaže da je srećan što ponovo ima film na ovom festivalu i da očekuje slične reakcije kao i na Sandensu.

– U Americi su jako dobro reagovali na film. Mislim da su prepoznali univerzalnost te priče. To mi je bilo jako važno. Zbog toga su ih „Krugovi“ iskreno dirnuli. Zanimljiva je bila reakcija jednog vijetnamskog veterana koji nam je prišao i grlio nas govoreći da su „Krugovi“ priča njegovog života. Zla ima svuda, kao i dobra i ljudskosti – ističe Golubović.

• Kakvi se to koncentrični krugovi razvijaju oko priče inspirisane delom Srđana Aleksića?

– Zlo rađa novo zlo. A da li jedno ljudsko i herojsko delo može da nas pokrene da činimo dobre stvari i da budemo bolji ljudi? Verujem da pozitivan primer može da rađa pozitivno delovanje. Mi živimo u vremenu u kome većina ljudi misli da biti heroj znači isto što i biti budala. Zato sam smatrao da je jako važno da se jedan ovakav film napravi baš u takvom vremenu, kada smo prestali da verujemo u bilo kakvo dobro. Zbog toga je danas tako pozitivna percepcija herojstva Srđana Aleksića. Ljudima su potrebni heroji, neko sa kim bi mogli da se poistovete i da veruju da dobro i dalje ovde živi. To su ti krugovi, naša želja da veličamo ljudskost.

• Kako ste se odlučili da snimite film o posledicama jednog herojskog čina?

– O Srđanu Aleksiću sam čitao na jednom internet portalu i odmah me je snaga tog čina pokrenula i prodrmala. Vrlo je zanimljivo da je ispod teksta bilo jako puno komentara divljenja prema Srđanovom delu od ljudi iz svih zemalja bivše Jugoslavije. Priča o Srđanu Aleksiću je ujedinila sve bivše zaraćene strane u ideji i emociji da je njegovo delo nadnacionalno, nadversko i duboko humanističko. Dugo nam je trebalo, scenaristima Melini Poti Koljević i Srđanu Koljeviću i meni, da stvorimo priču koja se bavi posledicama jednog herojskog dela. Znao sam da me ne zanima da snimam ratni film i da želim da napravim savremeni film. Kako je to herojsko delo uticalo na nas i da li smo nešto iz toga naučili.

• Izjavili ste da je Srđan Aleksić heroj vaše generacije. A ko su heroji današnjih generacija i da li mislite da će među mladima, odgojenim u duhu nacionalističkih i navijačkih principa, vaš film imati odjeka?

– Srđan je moj lični heroj i heroj moje generacije. U njegovom delu je sublimat svega što ja osećam prema tom krvavom ratu. Ali ja sam odrastao u jednom drugom vremenu, puno srećnijem od vremena u kome odrastaju današnji mladi ljudi. Nemamo pravo da ih optužujemo što su im heroji Ceca ili Arkan. Mislim da moramo da im stvorimo uslove da veruju da postoje pozitivne vrednosti. Nadam se da će neki od njih shvatiti i prihvatiti „Krugove“. Biće puno nacionalista koji će osporavati i pljuvati film, a većina njih ga neće ni pogledati. Kod nacionalista je problem što iz njih govore predrasude i neznanje. Bilo je već komentara da je ovo antisrpski film. Ako je priča o Srđanu Aleksiću antisrpska, ne znam šta je onda vrednost koja bi trebalo da nas predstavlja u svetu na pravi način. Priča o Srđanu Aleksiću je jedna od najsrpskijih priča u novijoj istoriji, a Srđan je pravi srpski junak.

• Kazali ste da je ovo vaš najličniji film, posebno priča o doktoru. Zašto?

– Sve vreme sam živeo u Beogradu i studirao, a užasne grozote rata su se dešavale na samo sto kilometara od nas. Mi smo kao studenti protestovali protiv rata. Ali ništa nismo učinili ili nismo mogli. A krvavi rat je bio tako blizu nas. Mnogo puta sam razmišljao kako bih se ja osećao da mi je u ratu stradao neko od najbliskijih? Da li bih mogao da oprostim da su mi otac, majka ili brat ubijeni u ratu. Ne znam, nisam siguran. Ovako filozofski, rekao bi da bi bih sve učinio da oprostim. U stvarnom životu ne znam da li bi to bilo tako. Junaci filma „Krugovi“ uspevaju da oproste, ali ne i da zaborave. Zato je jako važna poslednja scena filma, ubistvo Marka, jer ona govori o tome da možemo da oprostimo, ali ne možemo da zaboravimo. Lik Markovog druga Nebojše, doktora, jeste pozicija nas koji smo bili svedoci događaja a nismo ništa učinili da se oni ne dese. On je stajao i gledao smrt svog prijatelja i nije imao hrabrosti i snage da ga zaštiti. Da li je mogao da spase prijatelja ili ne, to je nešto što će ga proganjati do kraja života. „Krugovi“ su moj poslednji film o vremenu devedesetih. Bilo mi je potrebno da ispričam jednu ovako složenu priču o tom vremenu i da kao junaci filma pokušam da izađem iz senke vremena koje mi je obeležilo život. „Krugovi“ su moj obračun sa devedesetima i moja mala lična katarza u osećanju da sam pobedio to vreme i ostavio ga daleko iza sebe.

• Tokom nedavno održanog Festivala autorskog filma dosta se govorilo o njegovom budžetu koji bi u buduće mogao da ugrozi opstanak festivala. Da li mislite da će se do sledećeg izdanja, u situaciji kada se izdvaja samo 0,6 odsto republičkog budžeta za kulturu, išta po tom pitanju promeniti? Šta vi planirate da uradite?

– Ako Festival autorskog filma ne dobije nikakvu pomoć od države, festival će se najverovatnije ugasiti. To će biti ogromna šteta za ovu kulturnu sredinu. Mi ćemo učiniti sve da festival nastavi da postoji, jer imamo obavezu prema ljudima koji vole i podržavaju festival. Političare kultura ne interesuje, to je za njih zadnja rupa na svirali. Oni ne razumeju da je kultura osnovni element identiteta jednog naroda. I najbolji i najjeftiniji način promocije jedne zemlje. U svetu nije tako, kada je počela recesija u Irskoj, jedino ministarstvo kome nije smanjen budžet bilo je Ministarstvo kulture. Stav njihove vlade je bio da kultura najmanje košta, a najviše doprinosi promociji zemlje i naroda.

• Kako komentarišete činjenicu da u ovogodišnjem budžetu Ministarstva kulture nema novca za film? U kolikoj meri je domaća kinematografija do sada zavisila od sredstava ministarstva?

– Skandalozno. Film je najbolji ambasador srpske kulture. O tome govore brojke i činjenice, nagrade koje su srpski filmovi osvajali u poslednjih šest-sedam godina. Ne želim da umanjim uspehe drugih srpskih umetnika, ali stanje stvari je u ovom trenutku takvo. Mislim da su filmski umetnici kažnjeni zato što se bave našom stvarnošću, preispituju društvene okolnosti, postavljaju važna pitanja. To političari ne vole, oni bi hteli da vide samo zašećerenu i ulepšanu sliku naše stvarnosti. Nažalost, naša stvarnost je sve samo ne lepa. Političari ne vole savremenu umetnost, jer je ona često subverzivna i provocira. A smatram da umetnost bez društvenog angažmana nema smisla. E, zbog svega toga su filmski umetnici kažnjeni.

• l Da li je bilo riskantno prihvatiti produciranje debitantskog filma Maje Miloš, koji je nedavno proglašen za najbolji film godine? Kako mladi autori danas uopšte i mogu doći do novca za snimanje svog prvog filma?

– Ne, kada je u pitanju film talentovane, pametne i iskrene mlade rediteljke. Naše opredeljenje u Baš Čeliku jeste da radimo sa debitantima. Oni nam donose neku novu energiju, koju čovek prirodno gubi s godinama. Mi pokušavamo njima da prenesemo naše iskustvo, a oni nama da udahnu svoju energiju. To je poštena razmena.

O holivudskom rimejku „Klopke“

* Šta se dešava sa američkom produkcijom vašeg filma „Klopka“? Da li znate nešto o tome?

– Ne znam. Znam koliko i vi iz medija. Znajući kako Holivud funkcioniše, pretpostavljam da se čeka pristanak nekog od glumaca iz prve holivudske lige. Bez toga nema filma, jednostavno tako funkcioniše ta industrija. Meni bi bilo jako drago da se snimi taj film, ali to više nema veze sa mnom.

Krugovi

Film „Krugovi“ prati tri paralelne priče koje se odvijaju u Beogradu, Nemačkoj i Trebinju, a glavni junaci, svedoci događaja iz prošlosti, donose odluke koje im menjaju živote. Scenario su napisali Srđan Koljević i Melina Pota Koljević. Igraju: Aleksandar Berček, Leon Lučev, Nebojša Glogovac, Hristina Popović, Nikola Rakočević, Boris Isaković, Vuk Kostić. Domaća premijera zakazana je za 23. februar, drugi dan 41. Festa.