Naš izuzetan umetnički potencijal je neiskorišćen

                       P { margin-bottom: 0.21cm; }Predrag Gosta, dirigent, čembalista, svetski priznat i jedan od najvećih domaćih stručnjaka za baroknu muziku, govori za Danas o ovim festivalima, čiji su organizatori Studio za ranu muziku i Kulturni centar Beograda, važnim muzičkim godišnjicama, stanju na srpskoj klasičnoj muzičkoj sceni, popularizaciji opere….

*Poslednje dve godine Festival rane muzike i Dani orgulja održavaju se istovremeno, po formuli „2 u 1“. Zbog čega? 

– Verujemo da kroz udruživanje i zajednički marketing oba festivala mogu da se više približe publici i time pomognemo jedni drugima u našem zajedničkom cilju kulturnog prosvećivanja. S druge strane, zbog ekonomske situacije u zemlji oba festivala, nažalost, državne institucije nisu dovoljno podržale, te ovim vidom udruživanja mi na kreativan način „delimo“ određene troškove organizacije, što omogućava da se sredstva koja imamo koriste više za umetnost, a manje za organizacione troškove koji su neminovni… Saradnja sa stranim kulturnim centrima kao što je Italijanski institut za kulturu, Luksemburški kulturni fond i Hrvatska kuća ponovo je omogućila da naš glavni grad bude domaćin sjajnim ansamblima, koje na drugi način Festival ne bi bio u mogućnosti da dovede.

*Publiku ste razmazili izvođenjem baroknih opera u okviru Festivala rane muzike. Zbog čega ih ove godine nema na programu?

– Barokna opera ostaje nešto što planiramo da bude sastavni deo Festivala. Ali ove godine bili smo, nažalost, iznenađeni odlukom komisije Ministarstva kulture da od pet ponuđenih projekata Studija za ranu muziku i Nove beogradske opere, među kojima i barokna opera, kao i sezona Novog simfonijskog orkestra“Makris“, koji je u januaru čak dobio i nagradu „Orkestar godine“ od časopisa „Muzika Klasika“ – svi budu odbijeni. To nas je prinudilo da planove malo promenimo, ali nas nije i obeshrabrilo – već od jeseni nas čeka sledeći projekat.

*Posle dve produkcije – Monteverdijevog „Krunisanja Pompeje“ i Hendlovog „Orlanda“, šta i kad treba očekivati od Nove beogradske opere?

     – Ove godine se proslavlja godišnjica sjajnog Mocarta, te smo tim povodom odlučili da postavimo njegovu operu „Don Đovani“, koja se retko izvodi u Beogradu. Ujedno planiramo i Hendlovu operu „Acis i Galatea“ koja je veoma „pokretljiva“ jer je sastav mali i omogućiće da sa ovom operom, kao što je bio slučaj i sa operom „Orlando“, gostujemo i izvan Beograda. Pored toga, sledeća godina je godišnjica Klaudija Monteverdija, te imamo želju da u 2017. postavimo još jednu njegovu operu – najverovatnije Orfeja“, koju mnogi smatraju za prvu pravu operu.

*Da li ćete i kako obeležiti 25-godišnjicu prvog koncerta na Festivalu rane muzike, koji je održan 1991. u beogradskoj crkvi Svetog Petra?

– U nedelju, 19. juna, na programu je dupli koncert: Ilija Korol sa članovima New Trinity Baroque-a u 20 sati nakon toga koncert proslave godišnjice Vilijama Šekspira kao i upravo obeležavanje 25. godišnjice prvog Festivala, uz umetnike koji su tokom prošlih festivala nastupali – kontratenorom Predragom Đokovićem i lautistom Darkom Karajićem. Imali smo želju da ugostimo ansambl „Renesans“ koji je otvorio Prvi festival rane muzike te 1991, ali nažalost zbog nedovoljnih finansija nismo uspeli da se dogovorimo.

*Studio za ranu muziku iduće godine obeležava četvrt veka rada. Da li se može reći da je rana muzika stekla publiku u Srbiji i gde se u odnosu na svet „nalazimo“ kada je reč o negovanju ove vrste muzike?

     – Publika se u proteklih 25 godina dosta promenila. Ima je, verujem, više, kao i onih koji žele da se bave istorijskim izvođenjem rane muzike. U tom smislu, sve aktivnosti koje ja radim u Beogradu i Novom Sadu su „obeležene“ pečatom istorijske interpretacije, od Festivala preko Studija za ranu muziku pa do Nove beogradske opere i Novog simfonijskog orkestra „Makris“. Verujem da će i drugi ansambli i institucije još više investirati u to. Beogradska filharmonija je, na primer, takođe nedavno nabavila barokne timpane, a u Narodnom pozorištu postoji interesovanje da se i na njihovu scenu postavi barokna opera, uz orkestar na istorijski instrumentima. To pre 25 ili pre samo 10 godina nije bio slučaj.

*Da li ste Vi kao umetnik ostvarili sve što ste želeli i planirali te 1992. godine?

– Želja uvek ima, a vremena nema. Trudim da svojim radom dam primer drugima. Lično mislim da se ljudi ne angažuju dovoljno i da se više priča nego što se radi. Ali, to je verovatno zbog toga što se ljudi ne cene dovoljno – što ne osećaju da za njihov trud i rad dobijaju priznanje, bilo kroz novac ili kroz jedno „hvala“.

*Kako ocenjujete stanje u srpskoj kulturi i na „klasičnoj“ muzičkoj sceni?

– Kad govorimo o srpskoj kulturi, mogu da govorim samo o klasičnoj muzičkoj sceni, jer nemam dovoljno uvida u ostale grane umetnosti. Nakon dve godine provedenih uglavnom u Srbiji, mogu sa sigurnošću da zaključim da je naš izuzetan potencijal neiskorišćen i da su oni koji su odgovorni za odlučivanje pri različitim institucijama ili grupacijama nedovoljno zainteresovani da izađu iz „status quo“ stanja. Za rezultate potrebna je inicijativa, jer dobra ideja ne vredi ništa ako ne znamo kako da je implementiramo u stvarnost.

Bogatstvo baroknog repertoara

*Koncertima na Festivalu rane muzike obuhvaćeni su i neki jubileji – četiri veka od Šekspirove smrti, 300 godine baroka, ali i nova otkrića austrijskog baroka. Na šta još treba skrenuti pažnju publike?

– Jedanaesti festival rane muzike ove godine želi da pokaže kao i ranije raznovrsnost i bogatstvo baroknog repertoara kroz probrane soliste i ansamble koji ove godine nastupaju. Među njima su i novosadski „Orfelin“, ansambl „New Trinity Baroque“ iz SAD-a, „Minstrel“ iz Zagreba, „cantoLX“ iz Luksemburga, „Concerto de' Cavalieri“ iz Italije, barokni violinista Ilija Korol iz Austrije, koji je svojevremeno bio koncertmajstor jedne od najboljih svetskih baroknih grupa – ansambl Musica Antiqua Koln. NJihov virtuozitet, program kao i reputacija obećava mnogo. Edina Karamazova posebno ne treba spominjati. NJegov koncert uz blok flautistkinju Karolinu Beter 15. juna u crkvi svetog Petra već povlači ogromno interesovanje. Pored toga, ansambl „cantoLX“ iz Luksemburga koji je održao svoj koncert u nedelju, 12. juna, takođe je po prvi put bio u Srbiji i publika je pokazala izuzetno interesovanje.

Čeka se na FMU prekine bojkot

*Narodno pozorište u Beogradu i Madlenianum počeli su da rade na popularizaciji opere među mladima. Da li tu postoji prostor i za Novu beogradsku operu i Studio za ranu muziku – imali ste planove da postavite na scenu dečiju modernu operu?

– Drago mi je da što se to događa, a verujem da su ideje za to dobili upravo od nas – Nove beogradske opere. Mi smo sarađivali sa obe institucije i ovi predlozi su bili upravo oni koje smo im mi dali pre jednu ili dve godine. Tada nisu bili zainteresovani, ali izgleda da je naša inicijativa i ideja urodila plodom. S obzirom da moj rad u Srbiji pre svega ima za cilj da motiviše, smatram da je fantastično što su i Narodno pozorište i Madlenianum prepoznali potrebu za popularizaciju opera među mladima. Sad je ostalo samo da i Fakultet muzičke umetnosti prestane da bojkotuje aktivnosti svih nas koji se trudimo da edukujemo publiku, a i studente izvan zvaničnog sistema obrazovanja, pa da njihovi diplomci postanu spremniji za ono što ih čeka posle studija u „stvarnosti“.