Od ljubavne priče do društvene hronike

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Najprevođeniji pisac mađarske književnosti jedan je od onih autora 20. veka koje svaka nacija ima, poput Tomasa Mana ili Miroslava Krleže, smatra publicista i književni kritičar Teofil Pančić. NJega je, kako kaže, sa Maraijem upoznao pisac Laslo Vegel.

– „Tri lica ljubavi“ su zapravo tri romana u jednom. O jednom ljubavnom odnosu saznajemo iz tri faze, koje u početku izgledaju kao nekakva limunada, herc roman, da bi pravi značaj ruke majstora saznali tek kasnije, kroz druge likove. Sam naslov knjige je već zamka, jer ovde nije reč samo o ljubavnom odnosu i koliko se on razlikuje samo ako se promeni gledište, već je to i jedna fascinantna društvena hronika Mađarske ali i cele Istočne Evrope – objašnjava Pančić.

Budući da roman govori o klasnom sistemu i dva sveta u kojima žive bogati i siromašni, mogao bi se steći utisak da je Marai marksistički pisac. Pančić ističe da to nije tako, i da Maraijeva junakinja Judit ne mrzi svoje gospodare zato što su bogati, te da ona nije klasno osvešćenja, već da želi osvetu, zato što dobija priliku za to.

Zapravo, mađarski pisac napustio je svoju domovinu, kako je objasnila prevoditeljka Maria Tot Ignjatović, u trenutku kada je odlučeno da književnost ne može više da se bavi buržoazijom, već samo radnim narodom.

– Marai, čiji je nadimak car mađarske književnosti, rekao je da se neće vratiti u svoju domovinu dok je ruska čizma ne napusti. Da odlazi iz države jer u kojoj više ne sme ni da ćuti. Godinama su njegove knjige bile zabranjivane. Neko vreme boravio je u Švajcarskoj i Italiji, a zatim je otišao u Ameriku, gde je bio do svoje smrti. Kada su ga kasnije molili da se vrati u Mađarsku, odbio je – kaže Tot Ignjatović.

Književnica LJubica Arsić podseća da u priči o uništenoj časti i njenom ponovnom osvajanju ima veze sa biblijskom pričom o udovici Judit koja je koristeći svoju lepotu namamila Holoferna, ne bi li ga ubila i spasila svoje sunarodnike.

– Knjiga govori o nemogućoj ljubavi, ne samo za predstavnike različitih klasa već i unutar iste klase, koja slavi formu i ljubaznost ali ne i osećanja. Marai je izvrstan upravo u načinu na koji analizira odnos bogatih i siromašnih, u tome šta formira njihove ličnosti, zbog čega ta dva sveta ostaju zaista nepomirljiva – zaključila je Arsićeva.

Lagunin književni klub obeležio je godinu dana postojanja. Knjiga koja će započeti novi ciklus je „Amerikana“ autorke Čimamande Ngozi Adiči, a naredna tribina zakazana je za prvi petak u martu.