– „Kada se 1977. godine pojavio prvi film iz serijala Ratovi zvezda, glavna junakinja je bila princeza Leja. Danas, kada gledamo poslednji film iz ove franšize, ta ista osoba se zove general Lea. Ova moćna poruka u razmaku od samo 40 godina pokazuje kako je došlo do transformacije uloge žene u društvu između ta dva filma. Na isti način bismo mogli da posmatramo sve ovo što vidimo ispred sebe danas i ovde“, rekla je profesorka Simona Čupić juče u Velikoj galeriji Doma Vojske na otvaranju izložbe „Kad su ženskinje postale građanke“.
Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, kazala je da se ova institucija odlučila da povodom Dana državnosti priredi izložbu koja skreće pažnju na nagoveštaj promena koje je doneo Sretenjski ustav uprkos tome što je on bio na snazi svega nekoliko nedelja. Te promene, kako je rekla, odnosile su se pre svega na spremnost nove intelektualne elite da se izbori za ideju građanstva a samim tim i za emancipaciju individualnih prava i potreba svakog od građanina/građanke. „S tim u vezi izložbu 'Kad su ženskinje postale građanke' muzejske savetnice Gordane Stanišić treba posmatrati sa aspekta društvenog i kulturološkog preokreta, preobražaja i pomaka iz patrijarhalnog sistema vrednosti ka novim kvalitetima modernog društva“, istakla je Borić Brešković.
Pukovnik Stevica Karapandžin kazao je da ova izložba, kao i prethodna posvećena Nadeždi Petrović, pokazuje želju da se ukaže na značaj znanih i neznanih žena iz svekolike srpske istorije te da ne treba zaboraviti da su u periodu od 1830. do 1930. mnoge Srpkinje bez ikakve sumnje bile daleko izvan afirmacije rodnih prava, ali da su podstaknute teškim okolnostima svojim angažovanjem aktivno doprinosile u borbi za slobodu.
– Ova izložba na fin način pokazuje kako se status žena menjao i uznapredovao u periodu od 100 godina. Otkrivanje reljefa u bronzi Nadežde Petrović na stotu godišnjicu njene smrti inspirisalo nas je da unapredimo formiranje galerije velikana u bronzi. Mi pamtimo sve one posebne i darovite žene koje su doprinele razvoju Srbije ali poštujemo sve žene u našem životu – majke, sestre, supruge, ćerke, koleginice i nastojimo da im, koliko god je to moguće, pomognemo da se osećaju kao ravnopravne članice društva. U ovom zdanju se tome pridaje izuzetna pažnja, o čemu svedoči i podatak da je 50 odsto zaposlenih žena i da se isti toliki procenat nalazi na rukovodećim položajima – konstatovao je pukovnik Karapandžin.
Izložba „Kad su ženskinje postale građanke“ biće otvorena do 17. marta. Među 54 crteža i grafike istaknutih srpskih umetnika i umetnica su i radovi: Anastasa Jovanovića, Steve Todorovića, Paje Jovanovića i Uroša Predića, Bete i Riste Vukanović, Ljube Ivanovića, Nadežde Petrović, Koste Milićevića, Zore Petrović, Dese Glišić i drugih.
Spomenik srpskoj majci
Pukovnik Karapandžin na jučerašnjem otvaranju izložbe je između ostalog predložio da se napravi spomen-obeležje srpskoj majci.
– Neka i današnji događaj bude podstrek za neke nove ideje, za možda još jedno novo spomen-obeležje u bronzi, ali ovog puta onako kakvo naše društvo nema – da to bude spomenik srpskoj majci.
Emancipacija
Postavka izložbe u Domu Vojske predstavlja različite ženske identitete: od uglednih supruga vladajućih srpskih dinastija do modernih građanki, anonimnih ali i onih koje su svoj trag ostavile na širem kulturnom i konkretno umetničkom planu. Ovde se prepoznaju žene koji nisu kao do tada samo pasivni, ulepšani modeli na slikarskim platnima, već se pojavljuju kao bolničarke, žene sa fronta, skromne intelektualke sa jasnim ciljem pred sobom. Sve je više i visokoobrazovanih žena, umetnica sa međunarodnim priznanjima, njihova emancipacija prestaje da se ogleda samo kroz prihvatanje aktuelnih modnih trendova i finih manira iz Evrope.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
