Povratak kraljice u Madlenianumu

– Ova predstava zaslužuje da ponovo zaživi u Beogradu, gde nije često igrana, iako se izvodi već dve decenije. Prošle godine izvedena je Domu porodice Pavlović u Jevremovoj ulici, koji je fantastičan prostor za ovu intimnu, potresnu, apolitičnu priču jedne nesrećne žene. Madlenijanum je, takođe, pravo mesto za ovu monodrama, koja je zapravo istorijski čas, jer mnogo toga ne znamo ni o kraljici Mariji, ni o tom vremenu – kaže za Danas glumica Ljiljana Stjepanović.

Prema njenim rečima, rad na ovoj ulozi devedesetih godina prošlog veka, kada je Karađorđevićima još bio zabranjen dolazak u otadžbinu, bio težak, ali da je „utoliko izazov bio veći“.

– S pokojnim kraljevićem Tomislavom vodila sam duge telefonske razgovore o njegovoj majci. Mnoge detalje o kraljici Mariji čula sam i od njene prijateljice gospođe Bele Pavlović. Princ Tomislav bio je više nego zadovoljan mojom interpretacijom kraljice Marije – zvao me je „mama“ i često pratio na gostovanjima – priča Ljiljana Stjepanović.

U pogovoru trećeg izdanja svoje knjige „Povratak kraljice Marije Karađorđević“ dramaturg, teatrolog, pozorišni kritičar, dramski pisac, profesor dramaturgije i urednik Dramskog programa RTS Dragana Bošković objašnjava da se „ovaj kraljičin solilokvium događa ranih šezdesetih, u kasne sate, kada urgira da joj tadašnje Jugoslovensko poslanstvo u Londonu odgovori na lični zahtev da, posle svoje smrti, počiva na Oplencu, zadužbini Karađorđevića, pokraj svoga muža, i ranih jutarnjih časova, kada će se telefon oglasiti, sa odgovorom“.

„Neki kažu da je kraljici tada dozvoljena sahrana na Oplencu, ali bez kraljevskih počasti. Bilo kako bilo, svedoci smo da naša kraljica ne počiva na Oplencu. Vraćajući je u Srbiju, tu skromnu, omiljenu, vrednu vladarku, puštamo priču njenog života da se odvija u toj sudbonosnoj noći… Ova monodrama intonirana je kao pojedinačna sudbina kojoj okolnosti nisu išle na ruku, jedne ličnosti kojoj dugujemo njenu istinitu, materinsku, intimnu, privatnu priču.., napominje Dragana Bošković, uz opasku da je ova predstava „nedovoljno igrana kod nas, ali da je izazivala veliko uzbuđenje i ogromno interesovanje u Rumuniji, Švajcarskoj, Švedskoj, Engleskoj…“.

Kraljica Marija je druga kći rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna i rumunske kraljice Marije, unuke engleske kraljice Viktorije. Kao praunuka kraljice Viktorije, nosila je titulu princeze Velike Britanije i Severne Irske do udaje za kralja Aleksandra Karađorevića 1922, kada je postala kraljica Srba, Hrvata i Slovenaca. U braku sa kraljem Aleksandrom rodila je tri sina: kralja Petra Drugog (1923-1970), kraljeviće Tomislava (1928-2000) i Andreja (1929-1990).

Školovana u prestižnim engleskim školama, koje su pohađači članovi britanske krune, imala je umetničkog dara, posebno za vajarstvo, ali je narodu ostala upamćena po zadžbinarskom i dobrotvornom radu, kojim se bavila i tokom života u emigraciji. Umrla je u snu u noći između 21. i 22. juna 1961. u Londonu i sahranjena u Kraljevskom groblju Frogmor u Vindzoru.