Otvaranjem izložbe fotografija „Mali princ“, slovenačkog fotografa i psihologa Mateja Peljhana, i projekcijom izuzetno emotivnog dokumentarnog filma istog naziva, koji svedoči o dečaku obolelom od mišićne distrofije koji se kreće uz pomoć invalidskih kolica, počeo je 11. Regionalni književni festival Na pola puta.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
, Užice
Počeo književni festival Na pola puta
“Mali princ” i “Nevidljivi spomenici”
Fotografije koje su izložene u prizemlju Gradske galerije i stekle planetarnu popularnost posredstvoim društvenih mreža, predstavljaju „ispunjene“ snove dečaka koji je poželeo da radi sve ono u čemu svakodnevno uživaju njegovi vršnjaci, koji voze skejt, rolere, igraju basket, plivaju, rone, što mu je na umetničkim fotografijama omogućio Matej Peljhan. Zanimljivo je da je i autor, kao desetogodišnji dečak, prilikom aktiviranja bombe iz Drugog svetskog rata, ostao bez dela desne ruke i jednog oka, a serijom dirljivih i izuzetno uspelih fotografija otvorio je važne teme o osobama sa invaliditetom i njihovom okruženju, ali i o načinu na koji sagledavmo sopstvemne živote i probleme.
– Ja sam psiholog i radim u Centru za odgoj dece sa invaliditetom. Pre dve godine, dečak Luka od 12 godina, koji je kasnije preminuo, a koji je zavisio od pomoći drugih, reko mi je da bi voleo da vidi sebe na fotografijama kako hoda, vozi skejt…Razmišljao sam o tome i rešio da to uradim tako što sam promenio perspektivu pogleda na problem i time sam fotografije učinio drugačijim. Dečaka sam položio na pod, bio iznad njega tri metra i napravio seriju od osam fotografija na kojima je drugačija realnost – objasnio je Peljah, koji se stravstveno bavi fotografijom desetak godina, a potom dodaje da mu je iskustvo sopstvenog invaliditeta, ali i poziv psihologa, pomoglo da, možda, malo bolje posmatra svet osoba sa invaliditetom.
Za dokumentarni film „Mali princ“ kaže da predstavlja nadogradnju fotografija, kako bi se objasnio njihov kontekst. – U svetu je toliko mnogo fotografija, da na njih više nismo osetljivi. Gledamo ih, ali ih ne vidimo, a moj cilj bio je da ljudi malo zastanu i da razmisle ne samo o dečaku Luki, nego i o svojim životima, jer je potrebno da promenimo perspektivu na vlastite živote i probleme – navodi za Danas slovenački fotograf.
U punoj dvorani Narodnog pozorišta, učenici Treće bogradske gimnazije su izveli komad „Nevidljivi spomenici“, koja je nastala u saradnji sa Bitef teatrom, a koju su režirale Jelena i Minja Bogavac. Potresnu dokumetarnu predstavu o sećanjima na Drugi svetski rat, antifašističku borbu i Holokaust u Beogradu, učenici su izveli veoma ubedljivo i sa puno energije, pitajući nas zbog čega se ne sećamo tih žrtva, zbog čega na mestima njihovog stradanja nema spomenika, poručujući sa scene da zbog odsustva takve vrste sećanja nisu ponosni na svoj grad, prošlost, roditelje, na sebe…
Do 21. aprila, osim Peljhana, gosti užičkih gimnazijalaca biće: Ante Tomić, Olja Savičević Ivančević i Boris Dežulović iz Splita, Ivančica Đerić (Toronto), Adisa Bašić i Nenad Veličković iz Sarajeva, Almin Kaplan (Stolac), Uglješa Šajtinac (Zrenjanin), Dejan Ilić, Srpko Leštarić, Stevan Filipović, Ana Nedeljković i Nikola Majdak iz Beograda. Pisci će držati gumnazijalcima redovne časove književnosti, a od 20 časova na maloj sceni Narodnog pozorišta javno će čitati svoje tekstove. Dataljnije o učesnicima festivala, rasporedu predavanja i javnih čitanja na http://www.napolaputa.net.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
