Srpski pisci o najradosnijem hrišćanskom prazniku

– „Licem prema Božiću“ nije samo prigodna knjiga već pokušaj da se ovaj radosni praznik uvede u književni kontekst. Božić je velika književna tema. Nije samo Dikens, koji je obično prva asocijacija na ovaj motiv u literaturi, pisao o Božiću. Nema pisca koji se na neki način nije dotakao ovog praznika – objašnjava Petar Arbutina, direktor Sektora za izdavanje knjiga Glasnika.

Kroz vizuru velikog praznika, kako kaže, možemo da vidimo sve zakonitosti jednog društva.

– Kod Dikensa vidimo šta je dobro a šta zlo na tom primeru. On kroz Božić postavlja pitanje šta smo bili, šta smo postali i dokle ćemo tako stići – ističe Arbutina.

I u pričama domaćih autora okupljenim u ovoj knjizi mogu se videti zakonitosti jednog društva.

– Knjiga „Licem prema Božiću“ pokušava da da odgovor na pitanje zašto je Božić najradosniji hrišćanski praznik, iako je Vaskrs najveći. Božić je simbol svih hrišćanskih vrednosti u onome što život zaista jeste. Ovo izdanje kroz razne priče prati promene Božića u odnosu na konfesiju, ali i u odnosu na dubinske ljudske vrednosti – napominje Arbutina i dodaje da izdanje nosi naslov „Licem prema Božiću“ jer se samo licem može posmatrati istina.

Miodrag Raičević, koji je priredio knjigu, kaže da se radeći na njoj trudio da upozna što više priča iz perioda prve polovine 20. veka.

– Istražujući naišao sam na priče o Božiću u novinama, časopisima, knjigama… Bilo je toliko toga da sam imao slatki problem koji ima svaki priređivač – nisam mogao sve da objavim. Odlučio sam se za ove pisce (Sekulić, Peterović, Dučić, Crnjanski…), iako su i drugi pisali na istu temu – kaže Raičević.

Knjiga, koja počinje pričom jedine žene među autorima u zbirci – Isidore Sekulić, podeljena je na tri dela.

– Prvi deo ima setni, nostalgični zvuk. Pisci se u svojim pričama prisećaju svog detinjstva i proslavljanja Božića. Njihove priče su tu da nam približe Božić kao porodičnu svečanost i najveći dečiji praznik – otkriva priređivač.

Drugi deo knjige ima veze sa nacionalnim buđenjem, ali i socijalnim temama, zbog čega priče uglavnom imaju tužan kraj.

– U drugom delu preovlađuju socijalni motivi. Kako odmiču tekstovi možemo pratiti kako se s vremenom menja mesto Božića u društvu. Treći deo govori o Prvom svetskom ratu i završava se pričom Rastka Petrovića, koji se deset godina kasnije priseća albanske golgote – ističe Raičević.

Na kraju knjige je priča Miloša Crnjanskog koja opisuje Beograd pod snegom za Božić.

– Na samom kraju, Crnjanski daje sliku prestonice u snegu jedne davne Badnje večeri. To je na neki način Lament na Beogradom pod snegom – zaključuje Raičević.

Zbirka je ograničena na period do 1941. godine budući da nakon tog perioda srpski pisci nisu tako direktno pisali o Božiću, jer, prema Arbutininim rečima, nisu imali ni volje ni hrabrosti.