Ruski dramski pisac, reditelj i glumac Nikolaj Koljadagost je prvog Beogradskog festivala savremene ruske drame, koji se ovih dana održava u Ustanovi kulture „Vuk Stefanović Karadžić“ po ugledu na njegov Internacionalni festival savremene ruske dramaturgije „Koljada-Plays“, koji desetogodišnjom tradicijom u Jekaterinburgu okuplja najbolje predstava rađene po delima savremenih ruskih dramskih pisaca. Tekstovi ovog autora poput: „Murlin Munro“, „Praćka“, „Bajka o mrtvoj carevoj kćeri“, „Kokoška“, „Ljubavna priča“, rado su igrani na pozornicama srpskih teatara, budući da je domaća publika, pre svega zahvaljujući Bitefu i prevodiocu Novici Antiću, davno dobila priliku da upozna Koljadino delo. Sam pisac bio je član Bitefovog žirija pre gotovo 20 godina.
– Sećam se da sam tih prvih godina kada sam mogao da idem izvan granica Rusije sav svoj novac trošio isključivo na putovanja. Ceo svet sam obišao. Bio sam dva puta u Americi, u Urugvaju, na Filipinima, u Singapuru… Imao sam želju da putujem i upoznam ceo svet. Ali to su bila turistička a ne profesionalna putovanja. Na Bitefu sam dobio priliku da upoznam pozorišni svet. Jovan Ćirilov je okupljao sve najbolje svetske teatre, tako da sam na jednom mestu mogao da vidim sve čega nije bilo u Rusiji. Sve što je novo, drugačije… Ćirilov je imao divan, neverovatan ukus. Moram da pomenem tog čoveka. Na profesionalnom planu za mene je ta poseta Beogradu mnogo značila i s radošću je se sećam. Ali ne samo ja, koliko je Rusa dolazilo ovde. Koliko je čuvenih kritičara i pisaca dolazilo i unapređivalo svoje znanje na Bitefu. Svi smo mizapravo ptići velikog gnezda Jovana Ćirilova – ističe u razgovoru za Danas Koljada.
Mnogi autori uključujući i vas morali su u to vreme da pređu granicu svoje zemlje da bi njihovi tekstovi bili postavljeni na neku scenu. Kakva je situacija danas?
– Niko nije prorok u vlastitom selu. To je govorio i Puškin, a prilično je slično i danas. Ako te primete van granica, odmah te primete i u Rusiji. Tada dobijete i svu pažnju. Jako je kompleksno i teško za mladog čoveka da se probije u savremenom pozorištu. Ja održavam ovaj festival i trudim se da uradim sve moguće da bih svojim učenicima pomogao da nastave dalje. Meni niko nije pomogao, ali ja želim da promenim situaciju.
A kako finansirate festival? Imate li pomoć države?
– Naša gubernija nam daje polovinu novca koliko je nepohodno da bi ovaj festival mogao da opstane. Oko 35 pozorišta dolazi svake godine. Oni sami plaćaju put i igraju bez honorara a mi im plaćamo smeštaj i hranu. I dočekujemo ih vrlo srdačno, zbog čega žele da dođu. Sav svoj lični novac ulažem u ovaj festival. Moji studenti, ta uralska škola dramaturgije, to su moja deca. Moram im pomoći. Mislim i da nije pristojno stalno tražiti novac i ponižavati se.
Mnogo se govori o cenzuri u ruskoj umetnosti…
– Kod nas postoje mnogi zakoni ali ih niko ne poštuje. To je Rusija. Ako je upaljeno crveno svetlo, to ne znači da ne možete da prođete. Mi bez obzira na to idemo dalje. Jedan Nemac mi je rekao da je Rusija čudna država, ali da kod nas postoji mnogo veće osećanje slobode. Kod Nemaca kada uđete u autobus postoji oznaka iznad sedišta koja označava da je to mesto za invalide. Pun je autobus ali niko neće sesti na to mesto, jer je takav zakon i to je mesto za osobe s posebnim potrebama. Kod nas, šta god da stoji iznad, neko će sesti. To što je upaljeno crveno svetlo, to ništa ne znači. Ako nema automobila, policije, ljudi će nastaviti da idu. To što postoji zakon ništa ne znači. Poslanici izmišljaju zakone ali malo ljudi ih poštuje. Postoji samo unutrašnja cenzura umetnika. Onaj osećaj kada znate da ne treba dalje pisati. Svako zna šta je njegova granica.
A u kom slučaju je umetnost tako opasna da umetnik ima osećaj autocenzure?
– Postoje stvari o kojima se ne sme loše govoriti. O ocu, majci, otadžbini…. Rusija se može kritikovati, ali da bi se to činilo ona mora da se voli. Kada je Gogolj napisao „Mrtve duše“, ocrneo je Rusiju kao niko do tada. Pokazao je koliko je ona strašna, užasna… ali je bez obzira na to voleo svoju zemlju. On je pokazao sve strašno ali i sve lepo u Rusiji. To je dobar opis Rusije.
Pominjete Gogolja. Ruskom dramom još uvek šetaju Čehov, Gogolj, Dostojevski, Tolstoj…
– Nikoga ne imitiram. Ali svi smo mi Rusi. I svi smo mi izašli iz Gogoljevog šinjela. Svi volimo tu književnost 19. veka koja je u našoj krvi.
Junaci vaših drama su uvređeni i poniženi. Kažete da njih u 21. veku može da zaštiti samo umetnost. Zašto?
– Dražavi ne treba mali čovek. Niko ga ne štiti, niko ga ne čuva. Samo književnost može, ne da zaštiti, već da skrene pažnju na uvređene, ponižene, nesrećne… U „Kralju Liru“ postoji monolog koji izgovara stari Lir kada se nađe na ulici i postane siromašan, kada govori sebi da je glupi bogataš koji tek sada, kada se našao na ulici možeš da vidi kako je siromašnima. Da mu je to trebalo da se opameti.
U potrazi za srećom
Gostovanje Nikolaja Koljade u Beogradu bila je prilika da se najavi nova predstava koju će po njegovom dramskom tekstu „Ključevi od Leraha“ režirati Nataša Radulović. Premijera u Beogradskom dramskom pozorištu zakazana je za 4. oktobar.
– Vrlo dobro se sećam kako sam pisao taj tekst. Bilo je jako teško. Niko nije hteo da ga postavi jer se bavi teškim temama. Podnaslov komada je „U potrazi za srećom“ – kaže Koljada.
Prema rečima Nataše Radulović, kojoj je ovo treći Koljadin tekst koji je prevela i drugi koji režira (sa „Bajkom o mrtvoj carevoj kćeri“ je čak i gostovala u Jekaterinburgu), ovaj komad govori o usamljenim ljudima koji misle da sreća može da se kupi. U glumačkoj postavi su: Elizabeta Đorevska, Olivera Viktorović Đurašković, Pavle Jerinić, Joakim Tasić i Anđela Jovanović.
Pozorište – mesto pružanja usluga
– Primetio sam da u Srbiji glumci vole da prave budalu od sebe i da to publika čak i očekuje od njih. Da sede u svojim stolicama sa stavom – plešite, zabavite nas… A to ne bi trebalo da bude tako. Publika je ta koja treba da radi srcem, da razume šta joj glumac govori, a ne obratno. I u Rusiji postoji taj osećaj da je teatar mesto za pružanja usluga. To treba poseći u korenu i ne dozvoliti da se raširi – kaže Nikolaj Koljada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
