U rad nedavno osnovane Međunarodne naučne mreže Pax byzantino-slava – Vizantijsko-slovenski mir uključene su 22 institucije iz Srbije i sveta. Njen prvi predsedavajući, profesor Dragiša Bojović sa Filozofskog fakulteta u Nišu, upravnik Centra za vizantijsko-slovenske studije u ovom gradu, u razgovoru za Danas objašnjava da je „osnovni zadatak ove naučne Mreže podsticanje istraživanja u oblasti vizantijsko-slovenskih studija, što podrazumeva i istraživanja izvan uzajamnih veza, a to su studije vizantologije i slavistike, koje je najčešće i teško razdvojiti“.
– Ovo je neka vrsta ''naučnog vizantijskog komonvelta'', koji obuhvata i institucije iz Zapadne Evrope čija su istraživanja usmerena prema pravoslavnom kulturnom nasleđu. Vredi pomenuti da Mrežu čine ugledne institucije čija se starina meri od godinu dana do nekoliko vekova iz: Srbije, Grčke, Bugarske, Rusije, Gruzije, Italije, Poljske i Švajcarske – napominje profesor Bojović.
*Gde će biti sedište ove mreže?
– U naredne dve godine sedište će biti u Nišu, jer je prvi predsedavajući, sa mandatom od dve godine, upravo iz Niša iz kojeg je i potekla inicijativa za osnivanje Mreže. Tri niška centra: Centar za vizantijsko-slovenske studije Univerziteta u Nišu, Centar za crkvene studije, Međunarodni centar za pravoslavne studije, koji su sastavni deo Mreže, imala su odlučujuću ulogu u objedinjavanju institucija i naučnika, čak i u slučajevima kada se to, možda, i nije očekivalo.
*Šta će tokom dvogodišnjeg mandata biti Vaš posao kao prvog predsedavajućeg?
– Mislim da su prve godine veoma važne, pa je i uloga predsedavajućeg da postavi dobre temelje. Pošto je podrška mom izboru bila potpuna i iskrena, verujem da ću uspešno predsedavati Mrežom. Ključni programi biće vezani za određivanje prioriteta u realizaciji naučnih projekata i zajedničkih konferencija. Neki će poslovi biti uslovljeni važnim jubilejima – 1.100 godina od upokojenja Svetog Klimenta Ohridskog, 1.000 godina od mučeničke smrti Svetog Jovana Vladimira; tu su i jubileji institucija: 30 godina Centra za slovensko-vizantijske studije Univerziteta u Sofiji, 15 godina niškog Centra za crkvene studije. Jedan od prioriteta biće osnivanje elektronske biblioteke Pax Byzantino-Slava, čiji koordinator će biti profesor Jan Stradomski iz Poljske. Kao predsedavajući iz Srbije potrudiću se da u naredne dve godine objavimo, na srpskom jeziku, važne studije naših kolega iz inostranstva. Biće značajno i predstavljanje Mreže na Kongresu vizantologa u Beogradu.
*U Sporazumu o osnivanju kao jedan od motiva ovakvog naučnog organizovanja navode se „dosadašnja saradnja i svest o važnosti zajedničkih izvora istorije, duhovnosti i kulture, kao i zajedničke namere u ostvarivanju prisustva u globalnoj naučnoj zajednici“. Gde je mesto slovenskih naroda u evropskoj istoriji i civilizaciji?
– Evropska istorija i civilizacija nezamisliva je bez slovenskih naroda i njihovog civilizacijskog udela u onome što je, po svom sadržaju i vrednostima, istinski evropsko, a istinski evropsko je ono što se naslanja na hrišćansku civilizaciju, čiji je neodvojivi deo vizantijsko nasleđe.
*Koliko je vizantijsko nasleđe važno za slovenske narode, uključujući i one u Istočnoj i Srednjoj Evropi koji su bili pod jačim uticajem Zapada?
– Slovenski narodi baštine zajedničko ćirilo-metodijevsko nasleđe, koje prethodi raskolu u Crkvi. Bez obzira na potonja udaljavanja, pečat tog nasleđa je snažan. Možda se to najbolje vidi u tome koliko vrednih izdanja iz oblasti vizantijsko-slovenskih studija se objavljuje, na primer, u Poljskoj – Lođu, Krakovu i Poznanju.
*Zbog čega je značajno osnivanje ove međunarodne mreže?
– Mreža će doprineti reafirmaciji vizantologije, slavistike, vizantijsko-slovenskih studija i srednjovekovnih studija uopšte. Mislim da postoji entuzijazam, koji je nezamenljiv i koji može biti važniji od materijalnih preduslova, koji su uvek pod znakom pitanja. Mislim da, osim fondova Evropske unije, moraju postojati ili se moraju osnovati i neki drugi fondovi kao potpora ovakvim projektima. Mreža, svojim značajem, prevazilazi naučne i kulturološke okvire.
Pod svetlom Vizantije
*Da li je uticaj i značaj Vizantije za evropsku pa i svetsku kulturu, umetnost i duhovnost danas u neku ruku skrajnut i nedovoljno priznat?
– Apsolutno. Naš zadatak nije da stvaramo neku novu, imaginarnu Vizantiju. Potrebno je samo, na naučnom planu, pokazati postojanje i kulturne vrednosti Vizantije, koje svaka nova generacija naučnika, i ne samo naučnika, oživljava i osvetljava jednim istim svetlom – onakvim kakvo je postojalo nekada i kakvo postoji i danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
