Site name

Marko Uljarević, direktor sektora za istraživanje javnog mnjenja Ipsos stratedžik marketinga za Danas

Među apstinentima preovlađuju "desničari"

*Najveću podršku građana Srbije Vučić imao u septembru 2015. tokom migrantske krize *DSS, Dveri i SRS u ovom trenutku zajedno imaju 15 odsto *Savez Tadića i Jovanovića ima veći procenat biračkog tela od Pajtića i Živkovića

U ovom trenutku SNS ima podršku 28 odsto u ukupnoj populaciji, ili oko 50 odsto od svih opredeljenih građana Srbije (a takvih je 55 odsto), odnosno, u apsolutnim brojkama oko 1,5 miliona birača. U odnosu na januar 2014, SNS ima oko 320.000 više birača i kreće u kampanju sa boljom polaznom osnovom nego na prethodnim izborima. Ono što razlikuje SNS u odnosu na druge stranke jeste lider, i dok se lideri ostalih stranaka pozitivno kotiraju isključivo u domenu svojih birača, ili eventualno koalicionih partnera, Aleksandar Vučić ide iznad SNS od 300.000 do 500.000.

Piše: Snežana Čongradin

ponedeljak, 01. februar 20:21

Foto: Medija centar

                       

Drugim rečima, on otvara vrata SNS za rezultat od 1,8 do dva miliona birača, ali će tek kampanja dati odgovor na pitanje da li će, i u kojoj meri, SNS uspeti da realizuje taj potencijal, ocenjuje za Danas Marko Uljarević, direktor sektora za istraživanje javnog mnjenja Ipsos stratedžik marketinga u odgovoru na pitanje koliko u ovom trenutku "naprednjaci" imaju podršku biračkog tela i prema istraživačkom iskustvu, koliko taj procenat može još da poraste tokom kampanje.

*Prema rezultatima istraživanja vaše agencije, ispostavilo se da je podrška Vučiću bila na najvišem nivou nakon hapšenja Miroslava Miškovića. Može li da se opet dostigne taj nivo podrške, i na osnovu analize prilika, šta biste mogli zaključiti - koji bi događaj mogao to da prouzrokuje?

- Istini za volju, nakon hapšenja Miroslava Miškovića smo registrovali najveći rast podrške Aleksandru Vučiću, ali njegov lični rejting je od tada rastao u više prilika, a najveću podršku građana Srbije smo beležili u septembru 2015. tokom migrantske krize, a u istraživanju sprovedenom u decembru 2015. registrovali smo gotovo identičan procenat podrške kao i u trenutku hapšenja Miškovića.

*Koliko antievropske stranke mogu da osvoje na izborima? Da li se slažete sa procenama da DSS i Dveri kao i SRS ulaze u parlament? Sa kolikim procentima? Nešto malo iznad cenzusa, ili neko od njih ima šanse da osvoji dvocifreni rezultat?

- Za razliku od izbora 2014. godine, DSS i Dveri zajedno izlaze na izbore, što svakako povećava njihove šanse da osvoje poslanička mesta. U ovom trenutku, oni su bliže cenzusu nego dvocifrenom rezultatu, ali smo još uvek daleko od izbora da bismo na osnovu sadašnjih rezultata mogli da kažemo koliki je domet te koalicije. Što se tiče SRS treba imati na umu da će, za razliku od prethodnih izbora, Vojislav Šešelj učestvovati u kampanji, što im daje veće šanse da pređu cenzus. Sve u svemu, antievropske stranke, uključujući i one male koje vidimo u istraživanjima tek kada kampanja krene, mogu osvojiti oko 15 odsto od svih građana koji izlaze na izbore, ali još jednom, na to presudan uticaj mogu imati teme koje će biti ključne u kampanji.

*Da li udruženo Boris Tadić i Čedomir Jovanović sigurno prelaze cenzus? Da li bi taj rezultat bio na istom, višem ili nižem nivou kao i onaj koji bi DS sa strankom Zorana Živkovića, ili u koaliciji sa manjim strankama, osvojio?

- Kada bi se izbori održavali u ovom trenutku, koalicija SDS i LDP bi sigurno prešla cenzus, i imala bi najverovatnije nešto bolji rezultat od koalicije DS-NS. Do izbora je ostalo još gotovo tri meseca, što je veoma dug period da se izborni rezultat bilo koje stranke, pa i ove dve koalicije, značajno popravi, ali i pogorša.

*Da li bi šira koalicija (DS, LDP, SDS) osvojila više glasova od rezultata koji bi osvojili nastupom u takozvane dve kolone?

- Ako govorimo samo o ove tri stranke, u istraživanjima se ne vidi značajan sinergijski efekat od njihovog udruživanja i rezultat te koalicije bi se vrteo oko prostog zbira glasova koje bi osvojile pojedinačno. Međutim, na odluku o udruživanju utiče i to da li se zajedničkim nastupom smanjuje rizik i eventualna šteta od međusobnog napadanja, a važno je pitanje i da li bi udruženi zajedničkom infrastrukturom lakše nosili kampanju na više nivoa.

*Koliko su realne procene predsednika DS Bojana Pajtića da ukoliko bi izlaznost na predstojećim izborima bila više od 65 odsto, da bi to značilo da Aleksandar Vučić gubi izbore?

- U biračkom spisku imamo upisanih oko 6,8 miliona birača. Međutim, broj prisutnih punoletnih građana u trenutku održavanja izbora se kreće između 5,3 i 5,5 miliona. Ukoliko bi na izbore izašlo 65 odsto upisanih u birački spisak, to bi značilo da je na izbore izašlo oko 4,4 miliona, odnosno od 80 odsto do 83 odsto prisutnih punoletnih građana Srbije. Iako smo ranije imali opravdane pretpostavke da veća izlaznost odgovara Demokratskoj i njoj bliskim strankama, čini se da sada ta pretpostavka može biti neopravdana imajući u obzir njihove aktuelne rejtinge. Ako bi stranke samostalno izlazile na izbore, u ovom trenutku, daleko iznad cenzusa su samo SNS i SPS, dok se ostale stranke bore za cenzus. Kako je u ovom trenutku opredeljenih građana oko tri miliona, to bi značilo da ostale stranke, ako izlaze samostalno, pri tolikoj izlaznosti treba da pređu cifru od 220.000 birača da bi ušle u parlament, što bi značilo da tokom kampanje svaka od njih poraste za po 70.000 novih birača, što nije lako. Dalje, nije samo pitanje da li bi veća izlaznost ugrozila rejting SNS već i da li su ti "tradicionalni" apstinenti homogeni u svom biračkom opredeljenu, i da li bi svi koji bi izašli glasali protiv SNS. Kada se posmatraju oni koji kažu da sigurno ne izlaze na izbore, situacija je nešto drugačija jer su oni više naklonjeni desnoj opciji.

Šta utiče na odluku o zajedničkom nastupu na izborima

*Kome se obraća trenutno demokratski opozicioni blok? Da li je tu reč o umerenim nacionalistima, onoj staroj biračkoj strukturi DS, koja je i za EU, ali i savez sa Rusijom i nepriznanje Kosova, tek delimično suočavanje sa ratnom prošlošću... Ili je nastala neka nova struktura i koje bi bile njene karakteristike?

- Većina tih stranka je nastala cepanjem Demokratske stranke i rekao bih da su se nove stranke koje su nastajale u tom bloku ideološki različito pozicionirale. Sada, svaka od njih pokušava da učvrsti svoje postojeće biračko telo, pri tome pokušavaju i da povrate jedan deo birača koji je rasut po različitim strankama u tom bloku. Čini mi se da će i procena - koliko birača mogu uzeti od sličnih stranaka iz istog bloka - uticati na odluku kako će izaći na izbore.

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.