Ako ne u Zagreb, Vučić prvo putuje u Podgoricu

Kako saznajemo od naših diplomatskih izvora, ukoliko se ne bude ostvarila poseta Hrvatskoj, premijer Vučić će otputovati u zvaničnu posetu Crnoj Gori. Ta poseta je planirana još uoči regionalnog foruma u Crnoj Gori posvećenom bezbednosnim pitanjima, početkom ovog meseca. Naime, kako je Danas već izvestio, Srbija je bila jedina država Zapadnog Balkana koja nije imala svoje predstavnike na regionalnom bezbednosnom skupu u Crnoj Gori. Kako su za Danas tada rekli u kabinetu premijera, Aleksandar Vučić nije prihvatio poziv da učestvuje na ovom skupu jer je u tehničkom mandatu. Međutim, prema saznanjima našeg lista, Vučić je tom prilikom dogovarao sa premijerom Crne Gore Milom Đukanovićem datum zvanične posete nakon formiranja nove Vlade Srbije.

Podsetimo, premijer Srbije je pre dve godine, odmah nakon formiranja nove vlade, odnosno po stupanju na premijersku dužnost, otputovao u Sarajevo. Tu posetu je najavio još u ekspozeu kao prioritet zbog odnosa Srbije i Bosne i Hercegovine koji su u tom trenutku bili vrlo nepovoljni.

Odnosi Srbije i Hrvatske, nakon puštanja Vojislava Šešelja iz Haga na privremenu slobodu, u novembru 2014. godine, krenuli su silaznom putanjom. Zaoštrili su se dodatno u jeku izbegličke krize, 2015. godine. Tema o Vojislavu Šešelju ubrzo se vratila na dnevni red, što je podstaklo ovdašnje i tamošnje državne zvaničnike da se međusobno optužuju. Vrhunac loših odnosa obeležila je blokada Hrvatske za otvaranje poglavlja 23 u procesu evropskih integracija Srbije, najavljena sledećeg meseca. Poslednje što je premijer Vučić izjavio u vezi sa temom bilo je na konferenciji za novinare, pre dva dana, kada je rekao da očekuje da poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU, koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, budu otvorena u junu.

– To bi bio važan signal za Srbiju, posle toga ostaje pred nama mnogo posla – rekao je Vučić. Međutim, nije komentarisao optimističnu prognozu Hrvatske da se stvari kreću u dobrom pravcu, kad je reč o blokadi te zemlje. Istakao je da je Srbija uradila sve što je do nje. On je naveo da će buduća vlada raditi na ozbiljnim reformama pravnog sistema i vladavini prava.

Poslednji put su se premijer Vučić i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović sreli u Mostaru na regionalnom skupu pre nešto više od mesec dana. Iako je javnost očekivala da će dvoje najviših zvaničnika razgovarati o blokadi Hrvatske u nastavku evropskih integracija Srbije, sadržaj njihovog razgovora o toj temi je izostao, ako je verovati njihovim tvrdnjama da o tome nije ni bilo reči.

Markotić: Hrvatska ne blokira Srbiju

– Hrvatska ne blokira Srbiju u otvaranju pregovora sa Evropskom unijom i mislim da oko toga ne treba praviti preterane probleme, izjavio je ambasador Hrvatske u Srbiji Gordan Markotić i dodao da se o pitanju nadležnosti procesuirana osumnjičenih za ratne zločine već neko vreme razgovara. Zahtevi se postavljaju državama kandidatima radi sređivanja stanja u tim državama i ja verujem da će se naći rešenje, jer se neke stvari jednostavno moraju uraditi, a biće i drugih pitanja tokom pregovora, rekao je Markotić na Otvorenom danu u Ambasadi Hrvatske u Beogradu, prenosi FoNet.

Evropski intelektualci za smenu Hasanbegovića

Pariz – Francuske novine Liberation objavile su otvoreno pismo koje je početak peticije za smenu hrvatskog ministra kulture Zlatka Hasanbegovića i to zbog njegovog istorijskog revizionizma i simpatizovanja kolabracionističkog ustaškog režima, preneo je hrvatski Jutarnji list.

Među potpisnicima peticije su ugledna imena kao što su italijanski marksistički teoretičar Antonio Negrij, bosanskohercegovački režiser i dobitnik oskara Danis Tanović, profesorica na kalifornijskom Berkeleyju Judith Butler, konzervativni francuski filozofi Alain Finkielkraut, italijanski književnik i nobelovac Dario Fou, bivša kanadska premijerka Kim Campbell, bivši španjolski ministar spoljnih poslova Miguel Angel Moratinos, te poznati evropski intelektualci Etienne Balibar, Chantal Mouffe, a potpise su stavili i poznati francuski aktivisti i lovci na naciste Beate i Serge Klarsfeld. „Zlatko Hasanbegović iskorištava nasilje totalitarističkih režima kako bi diskreditirao borbu protiv fašizma. On nije izabran zbog svojih kompetencija u području kulture, već kako bi promovirao ideologiju koju zastupa. U svojim govorima i publikacijama on u pitanje dovodi istorijske istine i osnovne vrednosti naše političke unije, stoji u otvorenom pismu koje je objavio Liberation, novine koje su 1973. pokrenuli Jean-Paul Sartre i Serge July.