Okosnica kampanje koju će nametnuti SNS će biti nastavak započetih reformi, što se moglo zaključiti iz stavova koje su čelnici vladajuće koalicije iznosili znatno pre odluke SNS-a da se ide na izbore, kaže za Danas Siniša Atlagić, docent na Fakultetu političkih nauka, upitan da prokomentariše da li će ekonomske i socijalne teme dominirati u izbornoj ponudi i porukama, kao na parlamentarnim izborima 2014. i na kojim temama bi opozicija mogla da profitira.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
„Dostizanje višeg životnog standarda građana Srbije, koji već duže vreme u izbornim kampanjama biva promovisan kao vrhovni nacionalni interes, to jest socijalna tematika, predstavljaće pretekst pitanja koja se budu pokretala u kampanji“, smatra Atlagić.
Sagovornik našeg lista ocenjuje da će opozicija, sasvim sigurno, nastojati da prebaci krivicu za loše stanje ekonomije i nizak nivo životnog standarda na aktuelnu vlast i da, opet sigurno, pokreće stanja demokratije u zemlji tokom Vučićeve vladavine.
„Računica opozicije, naročito onog dela okupljenog oko DS-a i partija ranije nastalih iz DS-a, jeste da postoji značajan rezervoar glasova birača koji su zbog nezadovoljstva upravo njihovom prethodnom vladavinom apstinirali na prethodnim izborima. Međutim, koliko god delu opozicije ovo bila tema od naročitog značaja, važno je ukazati na činjenicu da razvoj demokratije do sada kod nas nije bio visoko rangiran među prioritetima od interesa za građane. Drugim rečima, na ovoj temi se nisu ni dobijali ni gubili izbori, ali delu opozicije bi mogao eventualno da donese određen broj glasova iz ovog rezervoara na koji računaju“, smatra Atlagić.
Deo opozicije će, takođe očekivano, rešenje aktuelnih socijalnih i političkih problema tražiti u strateškoj preorijentaciji zemlje od EU ka Rusiji. Čini se da bi migrantska kriza, čije se eskalacije na proleće, dakle u vreme izborne kampanje, pribojava i sam premijer, i očita razjedinjenost unutar EU, njena nesposobnost da je reši i glasine o prebacivanju tereta krize i na Srbiju mogle da idu u prilog stavovima ovog dela opozicije, ističe sagovornik našeg lista.
Na pitanje jesu li izborni programi važni, Atlagić kaže da birači posle izbora znaju za koga su glasali, ali ne i za šta. „Drugim rečima, značaj tema, odnosno izbornih programa se vidi, pre svega, u sposobnosti da razviju emotivno-afektivni odnos prema ličnosti lidera. Razlog za ovo ne leži samo u tome što partije kod nas računaju na prijem u celokupnom biračkom telu i što ne raspolažu rešenjima određenih pitanja segmentisanim prema različitim društvenim grupama. Biće da smo kao društvo gotovo konstantno na ivici epohalnih društvenih promena, to jest da se suočavamo sa identitetskim problemom“, ističe Atlagić.
Sagovornik našeg lista je pri stavu da je vrlo verovatno da ćemo imati situaciju kao i na prošlim izborima, da se većina bavi svim pitanjima i da pritom ne nude značajno različita rešenja, pa je po njegovom mišljenju personalizovana kampanja neizbežna.
Pobednik poznat
„Sudeći prema rezultatima istraživanja, pobednik je očito poznat. Draž koju će kampanja doneti jeste da vidimo kako će je iskoristiti partije ili koalicije koje se trenutno bore da preskoče cenzus i uđu u skupštinu“, zaključuje Atlagić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
