Bliži nam Baku od Ljubljane

Ambasador But navodi da su slovenački investitori veoma prisutni na ovdašnjem tržištu, kao i da Ljubljana podržava Beograd na putu ka EU. „Slovenija je prijateljica Srbiji. Poznato je da imamo veoma bogatu i intenzivnu saradnju i upravo zato smo očekivali srpsku podršku u UN“, ističe Franc But, ali zaključuje da ova zbivanja neće poremetiti odnose dve zemlje. Podsetimo, GS UN je u ponedeljak izabrala Azerbejdžan za nestalnu članicu Saveta bezbednosti, i to tek u 17. krugu glasanja, pošto je Slovenija povukla kandidaturu. Na kraju, Azerbejdžan je dobio 155 glasova, Slovenija 13, a Mađarska jedan, dok su 24 države bile uzdržane. Predstavnik Srbije glasao je za Azerbejdžan.

U azerbejdžanskoj ambasadi kažu za Danas da je izbor za nestalnu članicu SB UN velika pobeda njihovog naroda, kao i da je posebno važno što se taj „istorijski događaj“ poklopio sa proslavom 20. godišnjice obnove državne nezavisnosti.

„Azerbejdžan se uspešno razvija u svim oblastima. U protekle dve decenije uspeli smo da dokažemo da smo pouzdan partner, prijateljska zemlja, a broj prijatelja predstavlja trijumf naše politike. To pokazuje i 155 glasova u GS UN. Izražavamo ogromnu zahvalnost Srbiji na punoj podršci koju nam je dala“, kažu u ambasadi Azerbejdžana za Danas i dodaju da su bilateralni odnosi Bakua i Beograda „u kratkom periodu uzdignuti na nivo strateškog partnerstva“.

Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, ocenjuje za Danas da je odluka Srbije da u UN podrži Azerbejdžan u najvećoj meri motivisana činjenicom da je ova zemlja u proteklom periodu, zahvaljujući naftnom bogatstvu, osnažila pozicije na međunarodnoj sceni. „Azerbejdžan je sve značajniji izvoznik nafte i ima veliki uticaj u muslimanskom svetu, zbog čega je njegova reputacija unapređena i u Zapadnoj Evropi i u drugim delovima sveta. Kada je reč o Srbiji, Azerbejdžan je važan ne zbog obnove parkova, već zbog mogućih investicija u infrastrukturu“, smatra Simić.

Ipak, naglašava naš sagovornik, nije dobro ako je Beograd lobiranjem za Baku išao na štetu Ljubljani. „Slovenija je mnogo važniji partner Srbiji od Azerbejdžana. Ne smemo izgubiti iz vida činjenicu da su ekonomske veze dve države snažne i da su srpske kompanije sve prisutnije na slovenačkom tržištu, te da se Ljubljana zalagala da dobijemo beli šengen i da lobira za članstvo Srbije u EU“, naglašava Predrag Simić.

Vladislav Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova SRJ, ističe za Danas da je odluka da se podrži Azerbejdžan bila ispravna, „jer ova zemlja ne vrši nikakav pritisak na Srbiju po pitanju Kosova, već poštuje naš suverenitet i teritorijalni integritet“. Kako dodaje, Srbija je u situaciji da se priklanja onima koji ne priznaju nezavisnost Kosova.

„Ako se u UN ponovi pritisak na Srbiju zbog Kosova, Azerbejdžan će se suprotstaviti Americi, dok bi Slovenci uvek delovali kako Vašington kaže i lobirali kod drugih zemalja članica da priznaju nezavisnost. Niko Sloveniju nije terao da tako olako prizna Kosovo i pošalje ambasadora u Prištinu. Zbog toga mislim da je podrška Azerbejdžanu bila potpuno ispravna“, ocenjuje Vladislav Jovanović.

Savet bezbednosti ima ukupno 15 članica, pet stalnih i 10 nestalnih, koje imaju dvogodišnji mandat. Stalne članice Saveta bezbednosti su SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija, a „rotirajuće“ su trenutno Indija, Južna Afrika, Kolumbija, Nemačka, Portugal, BiH, Brazil, Gabon, Liban i Nigerija.

„Ljubljana je priznala Kosovo, Baku nije, i to je to“

– Glavna tema za Srbiju u Ujedinjenim nacijama je Kosovo, u vezi s kojim zvanični Beograd i Ljubljana nemaju identične stavove. Za razliku od Slovenaca, koji su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, Azerbejdžanci su čvrsto uz nas. Srbiji su neophodni saveznici u UN i to je osnovni razlog zbog kojeg smo u Generalnoj skupštini podržali izbor Azerbejdžana za „rotirajuću“ članicu Saveta bezbednosti. Poštujemo interese Slovenije, i uvereni smo da će i Slovenija poštovati naše interese – obrazlažu za Danas diplomatski izvori iz Beograda odluku Srbije u GS UN. N. T.

Finska ratifikovala SSP

Beograd – Finska je ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanja sa Srbijom, tako da je ukupan broj zemalja koje su to učinile povećan na 21, objavio je portal EurAktiv. SSP treba da ratifikuje još šest zemalja članica EU – Rumunija, Poljska, Holandija, Litvanija, Francuska i Belgija. R. D.