Datumi sećanja na žrtve Jasenovca pomereni zbog kampanje

U kabinetu premijera nam je rečeno da predsednik Vlade Aleksandar Vučić neće ići u Jasenovac na obeležavanje proboja Jasenovca, ali nam nije odgovoreno zašto.

Dubravka Stojanović, istoričarka, za Danas ističe da jasenovačke žrtve nikome nisu važne.

– To se vidi iz toga što ih niko ne pominje izvan prilika kad hoće da ih zloupotrebi. Ako se nešto obeležavalo to je bio proboj logoraša ili oslobađanje logora. Ali ovakav izborni tajming nametnuo je da se hitno nađe povod za verbalno uzvraćanje Zagrebu, pa je obeleženo stvaranje NDH, što je bolesno. Same žrtve nikoga nisu zanimale – kaže Stojanović.

Istoričarka Branka Prpa za naš list ukazuje na to da je obeležavanje stvaranja NDH čista sramotna politička praksa.

– Država se bavi rehabilitacijom ratnih zločina iz Drugog svetskog rata i revizijom istorije, odnosno nečega što je aksiom. To je državna inicijativa, a ne neke grupe građana. Problem nastaje kada vrednosne sisteme nečega što je civilizacijski osuđeno i poraženo, u 21. veku rehabilitujete kao vrednosni sistem, a pritom govorite u ime cele nacije, navodi Prpa.

–Istoričar Hrvoje Klasić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu za Danas kaže da normalne zemlje u 21. veku svoje odnose baziraju na ekonomskim, kulturnim, trgovinskim raymenama i ako se u nečemu nadmeću onda je to oko toga koja je od njih više uradila u tim oblastima, dok se Srbija i Hrvatska u 21. veku nadmeću u tome ko je koga više ubijao i naneo zla. On navodi da se korišćenje tih tema u dnevnopolitičke svrhe više puta obilo o glavu.

–– Nisam za obljetničarsko obilježavanje datuma i koristim svaku priliku da ukažem na zločine počinjene u ime Hrvatske i hrvatskog naroda. Nema ništa protiv da se Srbija bavi i temama vezanim za NDH i pozdravljam svaki napor da se znanastveno pristupi toj temi i na tome sarađujem sa mnogim povjesničarima iz Beograda. Međutim, ono što mi uporno smeta i u Zagrebi i u Beogradu je to što se uvjek problem traži u tuđem dvorištu i što se uvjek istim aršinima ne gleda u svoje dvorište, kaže Klasić. On dodaje da ukazivanja na zločine NDH ne sme biti a da se pritom ne ukaže na Nedićevu državu, Ljotićevce i ostale kolaboracioniste koji su u ime Srbije i srpskog naroda učinili zločine nad Jevrejima, Romima, Muslimanima i Hrvatima. Klasić zaključuje da se ništa ne može postići dok se govori o našim i vašim žrtvama i našim i vašim neprijateljima i dok god su naše žrtve veće o vaših i naši zločini manji od vaših, i da se treba suočiti i osuditi vlastite zločince i zločine.

Premijer Srbije je na ceremoniji povodom 75 godina od formiranaj NDH, između ostalog rekao da je NDH grobnica najvećeg broja Srba ikada stradalih u svim dotadašnjim ratovima i sukobima, država čiji je smisao postojanja bio da bude samo velika jama za Srbe, i to samo zato što su Srbi. “Ne smemo da pristanemo na bilo kakvu reviziju, niti da se igramo brojkama jer za sve nas jeste osnovno pitanje ono koje se tiče elementarne griže savesti i pukog saosećanja nad činjenicom da je danas u Hrvatskoj Srba deset puta manje nego pre 75 godina, i da su oni istrebljeni uglavnom tokom postojanja NDH, podvukao je Vučić.

Povod za okretanje u prošlost je insistiranje Zagreba da Beograd ispuni obaveze o položaju hrvatske manjine u Srbiji i promeni zakon koji se odnosi na procesuiranje ratnih zločina prema kojem je Srbija nadležna za teritoriju bivše SFRJ. Vlada u Beogradu veruje da će zemlje članice EU uticati na Zagreb da promeni svoj stav i da bilateralna pitanja neće unositi u proces pregovora Srbije sa EU. Prema nekim nepotvrđenim informacijama, dogovor Zagreba i Beograda mogao bi biti postignut posle završetka izbora u Srbiji.