Diskriminaciju nekako treba izbeći

Oni kažu da su izjave pojedinih državnih zvaničnika, kojima se krivica za ugroženost putovanja bez viza svaljuje na Rome, neumerene, kao i da mogu da dovedu do nasilja nad pripadnicima te manjine. Time bi se, ujedno, povećao broj tražilaca azila u zemljama EU.

Nakon što je Srbija dobila upozorenje EU da bi bezvizno putovanje moglo biti ugroženo zbog velikog broja lažnih azilanata, mnogi državni zvaničnici su javnost obaveštavali da su Romi i Albanci najbrojnija grupa koja zloupotrebljava slobodu putovanja.

Goran Miletićza Danas kaže da će Srbija morati da primeni neke mere kako bi sprečila one koji zloupotrebljavaju pravo na traženje azila, ali i da će one morati da budu određene u saradnji s EU. „Imajući u vidu iskustva s ponašanjem vlasti prema Romima i rešavanju problema u vezi s njihovim raseljavanjem, na primer u Beogradu, treba biti obazriv i ne ponašati se bahato i paušalno, što je čest manir srpskih vlasti“, ocenjuje Miletić.

Na pitanje Danasa da li bi neke mere mogle da dovedu do velikog talasa tužbi pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, Miletićpodseća da svako ko namerava da tuži Srbiju pred tim sudom mora prvo da iscrpi sva sredstva pred domaćim pravosuđem. „U slučaju da bude tužbi pred tim sudom, Srbija će morati da dokazuje proporcionalnost svojih odluka i mera, jer Strazbur traži da mera kojom se ograničava neko ljudsko pravo mora da bude proporcionalna i opravdana, odnosno svrsishodna. Oduzimanje pasoša meni deluje pomalo ekstremno, dok je krivično gonjenje onih koji pomažu ilegalne migracije potpuno u redu“, objašnjava Miletić.

On upozorava da bi situacija s poštovanjem ljudskih prava mogla da bude pogoršana ukoliko dođe do napada na Rome. U toj se situaciji, prema rečima Gorana Miletića, stvara novi krug, jer oni koji eventualno budu napadnuti mogu da probaju da ponovo traže azil, a da kao razlog navedu upravo te napade.

Milan Antonijević, izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, za Danas kaže da su neumerene izjave u kojima se sva krivica svaljuje na Rome, koji su inače marginalizovana grupa u srpskom društvu.

„Lišavanje slobode kretanja ili neke druge mere kojima bi se ugrožavala ljudska prava nisu rešenje. Treba raditi na unapređenju života Roma, koji se baš zbog loših uslova života odlučuju na odlazak u druge zemlje. Ako bi im se u Srbiji obezbedio normalan život, neki od njih se sigurno ne bi odlučivali na takav korak“, kaže Antonijević. Prema njegovim rečima, svako kršenje ljudskih prava i te kako bi finansijski koštalo Srbiju, ali, važnije od toga, država u drugoj deceniji 21. veka ne sme da dolazi u situaciju da ograničava i krši prava svojih građana.