Do rešenja samo mirnim putem

Poslanici Skupštine Srbije su, nakon jedanaestočasovne rasprave, u noći između subote i nedelje, usvojili usaglašeni predlog Deklaracije o KiM kojom se osuđuje svako nasilje i poziva da se kriza nastala jednostranim aktom Prištine reši mirnim putem. Za deklaraciju je glasao 181 poslanik ZES, URS, SPS-JS, PUPS, ali i opozicione SRS, SNS i NS. Protiv je bilo 20 poslanika DSS, LDP i predstavnik Albanaca Riza Haljimi. Uzdržana su bila četiri poslanika SVM. Dva poslanika nisu glasala.

Ognjen Pribićević za Danas kaže da se ne može mnogo očekivati od ove deklaracije. Prema njegovoj oceni, skupštinske deklaracije ne znače puno, prave se rutinski i polaze od činjenice da su im dometi mali. „Kao što srpska deklaracija ne znači puno, tako ništa ne znači ni albanska koja je usvojena nekoliko dana ranije“, smatra sagovornik Danasa.

Prema Pribićevićevim rečima, iz skupštinske debate se vidi da su sve stranke svesne da je realna situacija teško promenljiva, jer se danas trpe posledice događaja od pre 50 godina, a ponajviše dešavanja devedesetih.

On ocenjuje da je u raspravi ključno to što se jasno videlo da Srbija nema drugog puta ni izbora nego da ide ka EU, kao i da je politika mira i diplomatskih rešenja jedino moguća. „Vidi se i da postoji svest da Albanci na svojoj strani imaju ključne sile koje će na kraju odlučivati o rešenju“, ocenjuje Pribićević.

Aleksandra Joksimović kaže za Danas da je tekst deklaracije namenjen za unutrašnje političke prilike. Prema njenoj oceni, ipak je dobro to što su sve političke opcije dobile mogućnost da iznesu svoj stav.

– Beograd mora da shvati da bez nastavka dijaloga s Prištinom situacija ne može biti normalizovana, a bojim se i da bez nastavka dijaloga Beograd ne može da očekuje nastavak integracija, onako kako je on to zamislio – upozorava Joksimović.

Do konačnog teksta deklaracije došlo se posle celodnevne rasprave i konsultacija šefova poslaničkih grupa. Deklaracijom se konstatuje da su za nasilje na Kosovu krive privremene institucije u Prištini, koje su nasilno pokušale da promene realno stanje na terenu, izvrše dodatni pritisak na Srbiju i suštinski ponište Rezoluciju SB UN 1244. Konstatuje se i da parlament podržava Vladu da nastavi dijalog koji vodi sa Prištinom sa ciljem da iznađe rešenja za konkretne probleme građana u južnoj pokrajini, kao i da dođe do trajnog kompromisnog rešenja, a poziva se i međunarodna zajednica da osudi svaki jednostrani akt koji ugrožava uspeh dijaloga Beograda i Prištine.

Rasprava o situaciji na KiM počela je tačno u 14 sati i baš tada je u skupštinsku salu ušao i predsednik Srbije Boris Tadić, iako prvobitno nije bio na spisku pozvanih. Sa njim je došao i glavni pregovarač s Prištinom Borislav Stefanović. Prvi se poslanicima obratio premijer Mirko Cvetković koji je saopštio da su privremene vlasti u Prištini izazvale krizu na severu Kosova da bi isprovocirali Srbiju da prekine dijalog, ali da će i pored toga Beograd ostati čvrst u stavu da se problemi u pokrajini mogu rešavati isključivo na miran i demokratski način. Svi poslanici su ga pažljivo slušali, bez uobičajenog dobacivanja, a potom se poslanicima obratio ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, koji je rekao da je naša pozicija oslabljena činjenicom da izuzetno uticajne zemlje rade na sprovođenju politike, koja je direktno u suprotnosti sa interesima Srbije.

Ministar za KiM Goran Bogdanović hronološki je predstavio višednevnu dramu na Kosovu, prenoseći i apel Srba iz pokrajine da Skupština pokaže jedinstvo. Stanje sa terena poslanicima je preneo i šef srpskog pregovaračkog tima Borko Stefanović koji je naveo da je situacija zaista dramatična i da poprima razmere elemenata vanrednog stanja i maltene ratnog sukoba. On je naveo i da su sve oči uprte ka parlamentu.

Pozivi na jedinstvo nisu mnogo ganuli opoziciju, a lider naprednjaka Tomislav Nikolić upozorio je vlast da na parlament ne prebacujete krivicu ako odluka koju Skupština donese nije dobra. „Vi ste vodili politiku, odlučivali šta EU misli, a ne šta bismo mi želeli“, rekao je Nikolić, optužujući vlast da izaziva sukobe između Srba koji žive na severu i onih koji su na jugu.“

Na račun vlasti i vladine politike prema KiM kritike su izrekli i poslanici SRS, LDP, ali i DSS koji su čak predložili i dopunu deklaracije pozivanjem na pregovore pod okriljem UN i bez posredovanja EU. Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS, optužio je vlast da korak po korak priznaje Kosovo. Na to je reagovao Stefanović pozivajući narodnjake da poduče vlast šta da radi, ali je optužio i Nikolića da vežba za premijersku funkciju. Lider naprednjaka mu je uzvratio tvrdeći da je Stefanović “mnogo uzleteo i da je za mesec dana postao političar koji sve zna“.

Poslanici LDP naveli su da je predložena deklaracija trzaj stare politike prema Kosovu, dok su radikali istakli da „neće dozvoliti da se neprijatelji šire zbog naših podela“.

Tadić: Srbija je zemlja mira

Raspravu u skupštinskoj sali čitavog dana iz prve klupe pratio je predsednik Srbije Boris Tadić. On je tokom pauze i konsultacija šefova poslaničkih grupa razgovarao sa novinarima u skupštinskom holu, a poslanicima se obratio nešto iza ponoći poručujući da je, nakon bolnih iskustava 90-ih godina, najvažniji cilj Srbije da očuva mir. „Srbija je zemlja mira. Neće voditi rat. Kada kažem da Srbija neće voditi rat, smatram da govorim rečenicu koju svaki političar sebi svakog jutra mora da kaže. Svaka druga rečenica je opasna jer legitimizuje rat kao sredstvo za rešavanje problema na prostoru zapadnog Balkana“, istakao je Tadić.