Dogovor sa EU idealan, ali teško moguć ishod

Ukoliko se očekuje da će Savet ministara EU o srpskoj kandidaturi raspravljati i eventualno je proslediti tek krajem godine, kada je realan termin za dobijanje statusa kandidata?

– Mali broj uticajnih zemalja Unije odlučio je da prosleđivanje naše kandidature iz Saveta ministara ka Evropskoj komisiji upotrebi kao formu pritiska na Srbiju pred raspravu unutar u Generalnoj skupštini UN i tokom nje. To je razlog zbog kojeg ne treba očekivati da kandidatura bude prosleđena u septembru. Realan rok je kraj godine, najverovatnije po objavljivanju godišnjeg izveštaja EK o napretku u novembru i novog izveštaja haškog tužioca Serža Bramerca u decembru. Kada je reč o dobijanju statusa kandidata, stvari se za sada nisu suštinski promenile. Po prosleđivanju kandidature, vratićemo se s političkog nivoa na tehnički, gde Srbija uvek pokazuje veliki kapacitet i brzinu. Evropska komisija će nam poslati upitnik, a Srbija će u rekordnom roku odgovoriti na pitanja. Očekujemo i pozitivnu ocenu Saveta za sprovođenje Prelaznog trgovinskog sporazuma. Naš cilj je bio i ostaje da 2011. dobijemo status kandidata, a da pregovori za ulazak u EU počnu do kraja mandata ove vlade.

Koliko se ti ciljevi sada menjaju?

– Pomenuti rokovi su sada pod pritiskom zbog politike određenih zemalja EU, ali se još ne dovode u pitanje.

Zašto je uopšte došlo do povezivanja kosovskog problema s evropskim integracijama?

– To pitanje treba postaviti zemljama koje smatraju da te teme treba povezivati. Naš stav je da je to pogrešna politika, jer principijelna pozicija Srbije time ne može i neće biti promenjena. Srbija veoma dobro zna da joj je potrebna podrška velikih sila, pogotovo zemalja EU, jer je naša budućnost u Uniji. Budite sigurni da ova Vlada nikada neće odustati od naše evropske budućnosti. Ono što mi radimo u vezi s Kosovom, uradila bi svaka druga evropska demokratska zemlja. U tom smislu, Srbija ne vodi nikakvu politiku inata, niti politiku koja pokušava da igra na podelama unutar EU. Naprotiv, ovo je politika koja pokazuje da Srbija želi da bude deo rešenja koje bi omogućilo da se postigne dogovor između Beograda i Prištine, kao i da se oko tog rešenja objedini evropska politika. Da napokon kosovsko pitanje bude rešeno i da se svi u regionu okrenemo evropskoj budućnosti.

Rekli ste da povezivanje tema Kosova i evrointegracija može da dovede do destabilizacije u Srbiji i u regionu. Na šta tačno mislite?

– Destabilizacija može proizaći iz činjenice da bi blokiranje Srbije na njenom putu ka EU dalo podstreka onima na Balkanu koji i dalje misle da rešavanje nacionalnog pitanja ne treba da ide preko diplomatskih kanala i pregovora, nego na način na koji su za sada radili Albanci, a to su puške, terorizam i jednostrani potezi. Politika Srbije oko Kosova zaslužuje poštovanje i rezultat baš zbog toga što se služi isključivo evropskim sredstvima.

Da li postoji mogućnost da Srbija pristane na promenu teksta rezolucije u Generalnoj skupštini UN, uz dogovor sa Unijom?

– Procedure UN to omogućavaju i sigurno je da bi dogovor sa Unijom bio najbolji ishod. Naravno, za Srbiju bi bilo idealno da rezolucija koju smo predložili dobije nadmoćnu većinu u GS UN. Srbija, međutim, ne može prihvatiti da se menja sam smisao tog dokumenta. Rezolucija navodi da jednostrane secesije nisu prihvatljive, što je jedan od ključnih elemenata međunarodnog prava, te poziva obe strane na pregovore o svim otvorenim pitanjima. Zašto bi neko bio protiv tih stavova?

Ukoliko se budemo čvrsto držali rezolucije, da li to znači da će kandidatura za članstvo do daljeg biti „u fioci“?

– Veoma je bitno ono što će se desiti u UN, ali, budimo realni, rezolucija sama po sebi neće promeniti pozicije ključnih aktera. Glasanja u Generalnoj skupštini su važna, ali nisu obavezujuća, za razliku od odluka Saveta bezbednosti. U tom smislu, ovaj naš napor jeste podstrek za pregovore između Beograda i Prištine, na koje je pozvala i EU, saopštenjem visoke predstavnice Ketrin Ešton. Jasno je da još ne postoji konsenzus unutar EU o tome šta bi bio predmet tih razgovora. Srbija pokazuje otvorenost time što ne određuje unapred njihov format ili predmet.

Zar „dijalog o svim otvorenim pitanjima“, na koji se poziva rezolucijom, ne podrazumeva razgovore o statusu?

– Naravno. Sa stanovišta Srbije bespredmetno je pregovarati ako se ne rešava srž problema, a to je status Kosova. Ako rešimo to pitanje, sve ostalo ćemo lako dogovoriti.

Sledeće nedelje u Beograd dolazi Gido Vestervele, ministar spoljnih poslova Nemačke. Šta očekujete od njegove posete?

– Od najveće evropske zemlje očekujemo podršku za dalje korake u evropskim integracijama naše zemlje, kao i priznanje za validnost naših mirnih metoda delovanja i kod onih pitanja oko kojih se ne slažemo, poput Kosova. Nemačka je naš najveći trgovinski partner, a uskoro će biti i najveći investitor u Srbiji, tako da očekujem da pozitivan razvoj u bilateralnim vezama u ovom domenu bude još više podržan. Potpredsednik Dinkić će predvoditi delegaciju Republike Srbije na 5. sednici Poslovnog saveta Nemačke i Srbije, u periodu 23-25. avgusta, u Berlinu. Od Dojče Telekoma preko RWE do brojnih autokomponentaša, interes nemačkih investitora za našu zemlju raste. Ujedno, nemački je postao treći zvanični jezik evropske diplomatije, tako da ga ja trenutno intenzivno ponovo usavršavam.

U novembru će biti objavljen izveštaj EK o napretku Srbije u integracijama. Kakav izveštaj očekujete?

– Prošlogodišnji je bio izuzetno dobar. Ove godine ćemo teško ponoviti istovetni rezultat. Istovremeno, verujem da će biti priznat napredak u mnogim domenima, poput poštovanja prava manjina, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i u regionalnoj saradnji u tom domenu, pogotovo s Hrvatskom.

Milioni evra za srpsku nauku

Koji su naredni prioriteti Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja, na čijem ste čelu?

– U martu smo sa Evropskom investicionom bankom potpisali sporazum vredan 200 miliona evra za ulaganja u naučnu i tehnološku infrastrukturu. Pored toga, u toku je sprovođenje javnog poziva za naučne projekte za period od 2011. do 2014. godine. Prvi put se deo tog poziva odnosi i na opremu koju ćemo finansirati u iznosu od oko 70 miliona evra. Biće dovršena i zgrada rektorata Univerziteta u Novom Sadu, za šta je izdvojeno ukupno šest miliona evra. Uskoro potpisujemo protokol o finansiranju vredan šest miliona evra za rekonstrukciju infrastrukture istraživačke stanice „Petnica“.

Pripremamo za sredinu septembra dokumentaciju za međunarodni konkurs za arhitektonsko rešenje Centra za promociju nauke, koji će biti izgrađen u bloku 39 na Novom Beogradu. Voleo bih da taj centar bude jedan od simbola Beograda i Srbije, kao što je muzej Gugenhajm u Bilbau stavio taj grad na svetsku mapu. Finalizujemo koncept oko nanonauka i nauka o materijalima, tako što bi u Beogradu formirali jedinstveni istraživački centar u ovom domenu. To postrojenje bi našim naučnicima omogućilo da vrše proizvodnju i sintezu novih materijala, što bi nam dalo konkurentsku prednost u odnosu na zemlje u regionu.

Obezbedili smo i 22 miliona evra za infrastrukturu fakulteta širom Srbije iz bespovratnih IPA fondova ove godine. Tenderi će početi na jesen. U EU paketu za 2011. obezbeđeno je osam miliona evra iz bespovratne pomoći za podršku inovativnim tehnološkim preduzećima. U septembru očekujemo potpisivanje ugovora vrednog 35 miliona evra s Bankom za razvoj Saveta Evrope za nekomercijalne stanove za naučnike u novobeogradskom bloku 32. Uveliko radimo na konceptu kampusa biomedicine koji bi imao tesne veze za KBC.

Možda najvažnije, na jesen će biti sproveden javni konkurs za mesta direktora naučnih instituta. Konkurs će biti istinski otvoren, depolitizovan, tako da najbolji ljudi dođu na rukovodeće pozicije.