Donošenje novog ustava prvi zadatak sledeće vlade

Ali, mi ćemo svakako pokrenuti inicijativu da se to dogodi što je moguće pre, odnosno da nakon sledećih redovnih izbora, javna debata o ovom važnom pitanju bude već okončana. To podrazumeva da bude postignut najširi mogući politički konsenzus o tekstu novog ustava – ocenjuje u intervju za Danas Vladimir Ilić, politički direktor G17 plus, odgovarajući na pitanje kada očekuje da Srbija dobije novi ustav.

Da li to znači da očekujete da uspostavite dogovor oko promena Ustava i sa Srpskom naprednom strankom, i to pre izbora i formiranja nove vlade?

– To bi bilo idealno. Verujem da se sve političke stranke, i opozicione i one koje učestvuju u vlasti, slažu da je neophodno promeniti Ustav, kako bi se stvorili uslovi za decentralizaciju vlasti i regionalizaciju Srbije. S druge strane, uveren sam da građani Srbije uviđaju nužnost tog procesa budući da se u svakodnevnom životu suočavaju sa poteškoćama jer im aktuelni ustav ne dozvoljava da upravljaju sopstvenim životima na način na koji cene da je najbolji za njih. Zbog centralizovane vlasti, kakvu imamo danas u Srbiji, građanima je onemogućen bolji i kvalitetniji život. Zato je važno da se i oni izjasne po tom pitanju.

Očekujete da se građani izjasne na referendumu o promenama najvišeg pravnog akta?

– Ne bih isključio takvu mogućnost uopšte. Najpre je, međutim, neophodno da se građani uključe u javnu debatu i da se do novih izbora razmotre sve mogućnosti o tome na koji način bi trebalo menjati Ustav.

Da li je to realno? Tražite konsenzus svi stranaka, i opozicionih i vladajućih, uoči novih parlamentarnih izbora, odnosno u jeku predizborne kampanje?

– Naš predlog, odnosno Nacrt platforme Ujedinjenih regiona Srbije nije gotov dokument. Mi samo iniciramo, pokrećemo debatu. Taj tekst nije ništa zacementirano, već pokušaj da animiramo druge političke partije i građane da se uključe u javnu debatu.

Jasno je da je teško očekivati saglasnost političkih stranaka koje se pred izbore bore da osvoje što veći broj glasova, odnosno oduzmu suprotstavljenim partijama glasače.

– Mislimo da je regionalizacija od suštinske važnosti za bolji život građana. To je svima jasno. Nemoguće je da se neko protivi tome da građani bolje i kvalitetnije žive. Zbog toga i želimo da u celu priču uvedemo što veći broj ljudi, privučemo pažnju i ukažemo zbog čega se za to borimo. Predlažemo treći nivo vlasti – regionalni, kako se više ne bi događao paradoks u kojem se republički nivo vlasti suprotstavlja lokalnom, jer je u sukobu interesa.

Kako komentarišete onda izjavu portparolke Demokratske stranke Jelene Trivan koja tvrdi da je decentralizaciju i regionalizaciju vlasti moguće sprovesti i na osnovu aktuelnog ustava, odnosno da u te svrhe nije potrebno menjati najviši pravni akt?

– Tačno je da postoje dve odredbe u Ustavu koje to omogućavaju ali to ne bi bila suštinska regionalizacija. Mi želimo da u novom ustavu budu tačno definisani i nabrojani regioni i njihove nadležnosti.

Da li smatrate da bi, recimo Šumadija trebalo da ima ista ovlašćenja i nadležnosti kao i Vojvodina?

– Ne. Ne želimo da diramo autonomnost Vojvodine. Ona ima dubok istorijski kontekst i trenutno je jedini evropski priznat region. Želimo da centralnoj vlasti ostavimo da upravlja bezbednošću, spoljnom i monetarnom politikom. Sve druge oblasti želimo da spustimo na niži nivo vlasti jer je to u interesu građana.

Koje još delove Ustava bi, po vašem mišljenju, trebalo menjati?

– Mi smo pokrenuli temu decentralizacije i regionalizacije jer je smatramo od suštinske važnosti za bolji život građana. Postoji još odredbi koje bi trebalo popraviti ali tu ne smemo gubiti iz vida da je neophodno obezbediti što širi politički konsenzus, jer je za promenu Ustava potrebno dve trećine poslanika u Skupštini Srbije.