EU najviše, Rusi ništa

Srbija je od 2000. ukupno dobila 4,8 milijardi evra bespovratne pomoći. Najbogatije donacije, skoro 660 miliona evra, stiglo je u 2001, dok ove godine ta cifra iznosi 460 miliona evra.

Najviše pomoći EU, više od pola milijarde evra, dato je za energetiku, odnosno za remonte elektrana u Srbiji, kao i za zdravstvo, za koje je stigla pomoć od više od 100 miliona evra. Kako preciziraju u Delegaciji EU, najveći projekat u okviru zdravstva bio je poklon od preko 300 vozila službama hitne pomoći. Ukupno od svih donacija, oko 40 odsto bespovratnih sredstava uloženo je u razvoj lokalne samouprave.

Prema podacima Isdacon-a (Informacioni sistem za koordinaciju razvojne pomoći u Republici Srbiji), EU po veličini donacija prate SAD – 612 miliona evra od 2000. godine, Nemačka – skoro 300 milona evra, Italija – 195 miliona evra, Švedska – 169 miliona evra, Norveška – 140 miliona evra i Švajcarska – 122 miliona evra.

Iako su novinari Danasa duže vreme pokušavali da od ambasada Ruske Federacije i Kine u Beogradu dobiju podatke koliko su ove dve zemlje donirale Srbiji u 2012, do tih cifara nismo uspeli da dođemo. Prema prikupljenim podacima, Rusija za 12 godina u Srbiji nije ništa donirala, dok je Kina izdvojila oko 3,6 miliona evra, od čega milion u 2012. U ukupnoj finansijskoj pomoći našoj zemlji dve najveće istočne sile, Kina i Rusija, učestvuju statistički skoro pa neprepoznatljivo. Moskva čak nije ni zavedena na listi „razvojnih partnera Srbije“, među kojima su, između ostalih, Luksemburg, Češka i Turska.

Istoričar i analitičar Dragomir Anđelković kaže za Danas da treba imati u vidu da je Rusija tek nedavno izašla iz ekonomske krize i da se „kao i Srbija, sada razvija“. Ono što i izdvaja Rusija, prema njegovim rečima, usmereno je ka zemljama njihovog regiona.

S druge strane, SAD je od 1. oktobra 2011. do 1. oktobra ove godine donirala u Srbiju 33, 5 miliona dolara, odnosno oko 26 miliona evra, od čega je Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) izdvojila skoro 20 milina evra, podaci su američke ambasade u Beogradu.

Nemačka je, takođe, jedan od najvećih donatora, čija se bespovratna pomoć našoj zemlji godišnje kreće od 20 do 60 miliona evra. U 2012. Nemačka dala skoro 23 miliona evra. Norveška je samo ove godine Srbiji poklonila 12 miliona evra kroz razne programe podrške, kažu u ambasadi ove zemlje, pa tako ukupna cifra od 2000. iznosi oko 152 miliona evra.

„Što se tiče francuskih donacija Srbiji, kada se sve saberu kroz različite vidove saradnje (ekonomska, kulturna, univerzitetska, tehnička, naučna, carinska, vojna) s onima koje se stavljaju na raspolaganje kroz evropski budžet, kao i iznosom troškova školarina srpskih studenata koji studiraju u Francuskoj, dostiže se cifra od 47.2 miliona evra“, rečeno nam je u Ambasadi Francuske u Beogradu.

Kako nam je rečeno u Ambasadi Japana u Beogradu, fiskalna godina traje od aprila 2012. do marta 2013, te je trenutno u proceduri odobravanje sredstava. Projekti od prošle godine su tek završeni i ukupna donacija za osnovne potrebe domaćinstava je 694.258 evra. Inače, Japan je dosad donirao Srbiji oko 98 miliona evra, od toga najviše 2003 – oko 42 miliona evra.

U Ambasadi Grčke kažu da je ova zemlja 2011. dala Srbiji za autoput osam miliona evra, što je u istom iznosu učinila i ove godine uz donaciju od skoro pola miliona za optičke mreže. Grčka je, inače, u okviru svog „Helenik plana“ izdvojila 500 miliona evra za donacije zemljama Balkana, od čega je polovina namenjena Srbiji. Od toga 100 miliona je za autoputeve, još toliko za investicije, dok je 50 miliona predviđeno za male projekte u vrednosti do 50.000 evra. U okviru ovog plana realizovano je zasad oko 18 miliona evra. Dosad je Grčka od 2000. ukupno dala našoj zemlji 63 miliona evra.

Šta građani misle

Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja o podršci članstvu Srbije u EU, koje je vladina Kancelarija za evropske integracije sprovela u junu ove godine, čak 21 odsto građana smatra da je Japan najveći donator naše zemlje, njih 19 odsto da je to Rusija, a 57 odsto da su u pitanju pretpristupni fondovi EU. Slede Norveška 16 odsto, SAD 13 odsto i Kina 10 odsto građana.