Sarađujući sa evroazijskim partnerima Srbija može da pronađe dodatna tržišta i nove investicione mogućnosti i tako brže da modernizuje svoju privredu, poručio je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin na javnom slušanju skupštinskog Odbora za spoljne poslove „Integracioni procesi na evroazijskom prostoru i perspektive za saradnju sa Srbijom“.
Čepurin je precizirao da postoji nekoliko varijanti za takvu saradnju, poput postizanja sveobuhvatnog sporazuma, što bi podrazumevalo „energično kretanje u više perspektivnih pravaca koji će omogućiti Srbiji da reši važne probleme, uključujući nezaposlenost“.
„Čak i početni koraci, koje smo napravili u proteklih godinu dana, omogućili su da se značajno poveća broj ruskih turista u Srbiji. U poljoprivredi je važno da budu stvoreni jednostavni i jasni mehanizmi izvoza i plasiranja poljoprivrednih proizvoda Srbije na tržištu Rusije i njenih partnera“, rekao je ruski ambasador, naglasivši da Rusija ne stavlja suverene države pred izbor – „evroazijske integracije ili EU“.
Ambasador Belorusije u Srbiji Vladimir Čušev preneo je veoma pozitivna iskustva te države u dosadašnjoj Carinskoj uniji sa Rusijom i Kazahstanom, ističući da Srbija može da ima višestruke koristi od tržišta sa 170 miliona potrošača. „Pozivam srpski biznis da smelije ide ka širenju odnosa sa Carinskom unijom u celini i naročito da smelije razvija trgovinsku, ekonomsku i investicionu saradnju s Belorusijom“, kazao je on.
Potpredsednik Skupštine Srbije Nenad Popović naveo je da je će evroazijska ekonomska unija, koja će zaživeti 2015, predstavljati „geografski najveću i energetski najmoćniju ekonomsku integraciju u 21. veku“.
„Srbiji su potrebne spoljnopolitičke alternative i spoljnotrgovinska diversifikacija, pre svega u saradnji sa Istokom, što ne znači da će se Srbija okrenuti Istoku i izolovati od Zapada jer to nije ni moguće ni poželjno“, ocenio je Popović.
Predsednik skupštinskog Odbora za spoljne poslove Miloš Aligrudić naveo je da je kod projekta evroazijskih integracija najmanje izražena politička dimenzija, već se on zasniva na ekonomskom pragmatizmu. „Ekonomska saradnja sa članicama tih integracija ne povlači za sobom nikakve specijalne političke zahteve“, rekao je Aligrudić.
„Diskretni šarm“
Ambasador Čepurin je ukazao da je zajedničko tržište Rusije, Belorusije i Kazahstana omogućilo da se u periodu između 2010. i 2012. poveća trgovinska razmena država članica za 23,5 milijardi dolara. „Upravo tada smo realno osetili diskretni šarm evroazijskih integracija“, kazao je Čepurin. Prema njegovim rečima, jedan od ciljeva je da se ujedine industrije i privrede „a treba da postoje i jasna pravila zajedničkog ekonomskog prostora, maksimalna demokratizacija i da zemlje učesnice budu ravnopravne“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
