Jedno od ključnih pitanja za evropske integracije Srbije biće i njena razvojna politika, koja u evropskom smislu reči ima i socijalnu i širu razvojnu dimenziju i ne znači samo strane investicije već i mala preduzeća, preduzetništvo u ruralnim sredinama, nauka, obrazovanje, tržište rada, životna sredina, turizam…
P { margin-bottom: 0.21cm; }
Bavi se uključivanjem celog društva na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou u sprovođenje razvojne politike – kaže za Danas Andrej Horvat, vođa projekta „Podrška pregovorima sa EU u Srbiji“, koji u ime nemačke vlade sprovodi nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.
Na pitanje da bi bilo dobro da Kancelarija za evropske integracije preraste u republički sekretarijat, on odgovara da su rešenja u drugim zemljama pre svega išla u pravcu stabilnosti i kontinuiteta kada se radi o pregovorima sa EU u pogledu postojanja institucija koje su se dokazale rezultatima, a pre svega kontinuitetu kod državnih službenika, eksperata, koji se bave evropskim poslovima.
– Kod svake državne institucije puno zavisi od toga ko je vodi. Radi se o sposobnosti vođenja, rada sa ljudima, poznavanja državne uprave. Da li imamo ličnost koja je politički od poverenja predsedniku vlade ili ministru koji je zadužen za evropske integracije. Da li je taj čovek ne samo politički pogodan nego i ekspert za određeno područje. Ako je nešto i napravljeno kao kancelarija ili sekretarijat, a u stvari nema dovoljno mogućnosti i direktnog kontakta sa donosiocima odluka, onda to teško da može da bude uspešno a kamoli kod tako vrlo složenih poslova kao što su evropske integracije – smatra Horvat.
Na pitanje na koji način treba ubuduće osnažiti Kancelariju za evropske integracije, on kaže da bi je svakako trebalo osnažiti na svim područjima kada se radi o intenzivnoj i proaktivnoj podršci pregovaračkom timu za pregovore sa EU, posebno na polju znanja iz područja makroekonomskih i finansijskih analiza kada se radi o budućim pregovorima oko razvojnih politika zemlje, oko ekonomskih i socijalnih reformi i slično.
– To su analize koje su potrebne kako bi tokom pregovora mogli da vidite kako ćete što bolje da ispregovarate sredstva koja mogu da dođu iz EU u Srbiju i da se vidi ono što će Srbija morati da uplaćuje u budžet EU. Tu može da se pregovara. Možete pripremiti takvu razvojnu strategiju zemlje u kojoj ćete Evropskoj komisiji pokazati da hoćete, recimo, više da ulažete u poljoprivredu ili u konkurentnost i na taj način doprineti celokupnom bržem ekonomskom i socijalnom razvoju a ujedno i smanjivati razvojne razlike između pojedinih područja u Srbiji. Tu su ključna pregovaračka poglavlja 11 i 22. Poglavlje 11 se odnosi na poljoprivredu i ruralni razvoj i ono je bitno za Srbiju jer su poljoprivreda i prerađivačka industrija vrlo važni razvojni sektori privrede i jer je u njemu 40 odsto pravnih tekovina EU koje Srbija treba da preuzme. Poglavlje 22 se bavi regionalnom politikom i koordinacijom strukturnih instrumenata. Ono se odnosi na to kako zemlja da se organizuje da što bolje, korisnije, efikasno i legalno potroši novce koji bi trebalo da dođu za razvoj – objašnjava Horvat.
Kako dodaje, poglavlje 22 je u nadležnosti Kancelarije za evropske integracije i za to poglavlje se priprema akcioni plan koji bi trebalo da bude završen do kraja godine.
– Pitanje je da li Zakon o regionalnom razvoju treba unaprediti i menjati. Kako osigurati i sprovesti njegovu primenu i praćenje rezultata. Pitanje je kako pravovremeno uspostaviti sve potrebne institucije i strukture koje će biti nadležne za kohezioni fond, regionalni fond, socijalni fond na nacionalnom nivou. Pitanje je kakva će biti institucionalna struktura implementacije, programiranja, praćenja i vrednovanja razvojne politike. To znači izrada jedne zajedničke nacionalne strategije javnih investicija, regionalnih strategija, lokalnih ako bude tako dogovoreno. Kako uključiti celo društvo na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou u planiranje i sprovođenje razvojne politike. Na nivou vlade nadležnost naravno da postoji, ali je potreba po ispunjavanju principa „partnerstva“ između nacionalne razine i nižih administrativnih razina kod zajedničkog strateškog planiranja razvoja vrlo velika. U tome postoji veliki izazov za društvo i za razvoj da kada iz EU dođu puno veća finansijska sredstva nego što je to sada slučaj u programu IPA da u zemlji postoji administrativni kapacitet da se ti programi sprovedu – navodi naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
