Kosovo i EU više nisu odvojeni koloseci

Za početak, kako ocenjujete rezultate sastanka EU – Zapadni Balkan, 2. juna u Sarajevu?

– To je bio važan događaj, koji je omogućio zemljama članicama EU i ovog regiona da se usredsrede na nešto što će doći nakon rešavanja njihovih neposrednih problema, na zajedničku budućnost. Unija je, sa svoje strane, potvrdila svoju nedvosmislenu posvećenost evropskoj perspektivi država Zapadnog Balkana. Ali, EU je takođe učinila jasnim da te balkanske zemlje moraju pojačati svoje napore da dostignu neophodne kriterijume. Pozivi da taj proces bude „ubrzan“ promašuju ključnu poentu, a to je da će napredak svake zemlje zavisiti pre svega od nje same, od njenih napora i rezultata. Kada sam prošle sedmice boravio u Briselu mogao sam da čujem da će fokus EU u procesu proširenja biti pre svega na kvalitetu, a ne na brzini. Takvim razmišljanjima je doprinela i aktuelna ekonomska kriza u Evropi. Što se tiče Velike Britanije, nije slučajno što smo na sarajevskom sastanku bili predstavljeni na tako visokom nivou, odnosno što je tamo bio šef diplomatije Vilijem Hejg. Sve britanske vlade, kao i prošla, laburistička, tako i nova, koju čine konzervativci i liberali, snažno su podržavale proširenje EU.

Ipak, pored poruka optimizma, iz Sarajeva smo mogli čuti i jasna upozorenja da su pred Balkanom stroži uslovi od onih koji su se postavljali u prošlosti.

– Svaka država koja želi članstvo u Uniji moraće da pokaže da je za to istinski spremna. Više nije dovoljno samo uspešno „ispuniti formulare“ potrebne za dobijanje punopravnog članstva. Na kraju tog procesa, svaka država kandidat moraće da pruži liderima EU i njenih država članica argumente kako bi oni mogli da ubede svoju javnost i parlamente da će Unija zaista biti bolja i snažnija s tim novim članom, da joj je novo proširenje zaista potrebno. Ovaj 'izazov' ne treba potcenjivati jer, da podsetim, javnost u mnogim zemljama sve više se pita da li proširenje u stvari znači samo nove troškove, veće poreze za građane i privredu. Ovo ipak ne menja principijelni stav vlada svih 27 država članica EU, uključujući naravno i Veliku Britaniju, da Zapadni Balkan treba da postane deo ujedinjene Evrope.

Šta Srbija može da očekuje u vezi početka ratifikacije SSP i pokretanja njene kandidature za članstvo?

– Što se Velike Britanije tiče, mi smo bili spremni da se oba pitanja pokrenu još decembra prošle godine. Verovali smo da je decembarski izveštaj haškog tužioca Serža Bramerca bio dovoljno pozitivan u vezi Srbije kako bi Savet ministara EU doneo odluku o početku ratifikacije SSP, a da je odobrenje Evropskoj komisiji da Beogradu pošalje Upitnik pre svega tehnička, a ne politička, stvar. Ipak, pojedini naši partneri u EU smatrali su da im je potrebno više vremena za donošenje tih odluka. S obzirom da je tužilac Bramerc rekao da on u svojim izveštajima ne želi da koristi izraz „puna saradnja“, jer to smatra političkim terminom, na ministrima će biti, 14. juna u Luksemburgu, da procene da li Srbija „u potpunosti“ sarađuje s Tribunalom u Hagu, ili ne. Tekst novog Bramercovog izveštaja je upravo u Njujork. I pored toga što postoji frustracija zbog činjenice da su Mladić i Hadžić i dalje na slobodi, mislim da su ukupni utisci povoljni i da postoje šanse da se donese odluka o početku ratifikacije SSP. S druge strane, srpska kandidatura za članstvo će verovatno biti razmatrana u toku jeseni.

Zašto tek na jesen, a ne u junu?

– Ja, naravno, ne mogu da tvrdim da će tako biti, jer reč je o odlukama Saveta ministara, ali jesen se ispostavlja kao najrealniji termin. Pojedine članice su tražile dodatno vreme za to pitanje, jer se ono direktno tiče proširenja EU. Na primer, Holandijom trenutno upravlja tehnička vlada i pretpostavljam da oni žele da o ovim stvarima odlučuju posle njihovih izbora, kada budu imali vladu u punom kapacitetu. Takođe, mnoge evropske zemlje su zbog ekonomske krize u poslednje vreme više okrenute sebi, svojim problemima. Ipak, kao što je i skup u Sarajevu pokazao, evropska perspektiva Zapadnog Balkana ostaje važna tema za Uniju i ne dovodi se u pitanje.

Kako ocenjujete regionalnu saradnju Srbije, njene odnose s Hrvatskom, BiH i Crnom Gorom?

– U proteklih dvanaest meseci, bilo je uspona i padova. Najnovije aktivnosti predsednika Borisa Tadića na unapređenju odnosa s Hrvatskom su izuzetno značajne i veoma dobro primljene i u Zagrebu, u šta sam mogao i lično da se uverim pre par sedmica. Izbor hrvatskog predsednika Iva Josipovića je takođe jedan važan i pozitivan događaj u regionu, nakon kojeg su stvari krenule napred. Što se tiče Bosne i Hercegovine, pozdravljamo konstruktivni angažman Srbije, poput trilaterale ministara spoljnih poslova Srbije, BiH i Turske, kao i Istanbulske deklaracije koju su potpisali predsednici Tadić i Silajdžić. Velika Britanija ostaje privržena okviru datom Dejtonskim sporazumom, odnosno BiH koja se sastoji iz dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH. Ali, mora se pronaći način da Bosna funkcioniše bolje kao država, da njen parlament bude efikasan, da snažnije napreduje ka EU.

Da li je Beograd svestan ovih principa?

– Da, jeste. Mislim da je Beograd konstruktivan partner u nastojanjima međunarodne zajednice da BiH treba da se i dalje sastoji iz dva entiteta, ali da mora da počne da govori jednim glasom.

Koliko je odnos prema statusu Kosova povezan sa ulaskom Srbije u EU?

– Realnost je da su, od 27 zemalja članica EU, njih 22 priznale nezavisnost Kosova, kao i da Brisel u većini slučajeva prihvata tu realnost, a isto važi i za one članice koje formalno ne priznaju suverenitet Prištine. Za EU, kao celinu, postojanje Kosova jeste realnost, svih 27 država je saglasno da Kosovo ima evropsku perspektivu i u Briselu ne postoji niko ko bi mogao da kaže da će Kosovo sutra naprosto da nestane. Ne postoji zahtev da Srbija prizna kosovsku nezavisnost, ali ostaje pitanje kako ćemo se na konstruktivan način odnositi prema toj situaciji u, recimo, narednih godinu dana. Niko ne može da uđe u neku organizaciju, a da pri tom ostaje u konfrontaciji sa više od 80 odsto njenih članica.

Kosovo i evropske integracije za Srbiju više nisu „odvojeni koloseci“?

– Ne, nisu. Evo, na primer, kada Srbija bude dobila ono što traži i kada njena kandidatura za članstvo bude prosleđena Evropskoj komisiji, a Komisija u Beograd prosledi Upitnik o spremnosti za članstvo, a među pitanjima budu i ona uobičajena poput koja je teritorija Srbija i koliko vaša zemlja ima stanovnika, kako će glasiti odgovori? Ako Srbija u njih uključi Kosovo, one 22 zemlje koje su priznale kosovsku nezavisnost imaće problem s tim, one će teško moći da prihvate odgovore na Upitnik u kojima se teritorija i stanovništvo Kosova pominju kao deo Srbije. Podsećam da u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU – Srbija piše da se on ne odnosi na Kosovo, u skladu s Rezolucijom 1244 SB UN. Moraćemo, dakle, rešavati takvu vrstu problema ili će biti posledica po proces evropskih integracija Srbije. Taj proces će svakako biti usporen.

Kakve bi mogle biti posledice ukoliko Srbija bude insistirala da UN pokrenu nove pregovore o statusu Kosova, nakon što Međunarodni sud pravde saopšti svoje mišljenje o samoproglašenoj nezavisnosti?

– Kada MSP bude doneo to mišljenje, normalno je da se ono saopšti Generalnoj skupštini UN, jer ga je ona i zatražila. Pitanje je kako bi se stvari potom razvijale. Niko u EU ne želi nove pregovore o statusu. Suviše vremena se gubi, tako nešto bi destabilizovalo region, a Kosovo mora ići putem evropske integracije. Ako Srbija, ili neka druga država, ipak bude tražila da idemo unazad, u nove razgovore o statusu, pre svega to se ne bi dogodilo, jer niti bi iko na Kosovu na to pristao, niti bi ih iko ubeđivao da pristanu. Takav postupak bi, dakle, bio jedan prazan gest, ali koji bi značio nastavak konfrontacije Srbije sa 22 zemlje članice EU. Srpskim zvaničnicima je mnogo ljudi više puta reklo da insistiranje na novim pregovorima ne bi bilo dobra ideja. Nikome takav „sukob“ Beograda i 22 članice EU ne bi bio potreban. Želimo da nađemo formulu koja uzima u obzir stav Beograda, ali i prihvata realnost da Kosovo postoji, i doprinosi tome da ceo region može da krene napred ka EU.

Siromašnijima lakše da budu „prijatelji“

Čini se da su, uslovno govoreći, siromašnije članice EU znatno otvorenije za ubrzani prijem balkanskih država nego što su to one bogatije.

– Ima istine u tome. A, razlog je jednostavan. Onim državama Unije koje su korisnici obilate pomoći iz njenih fondova mnogo je lakše da imaju taj fleksibilniji pristup nego državama koje su davaoci sredstava u te fondove. Ipak, građani tih bogatijih zemalja daju svoj novac u zajedničke fondove i mnogo teže im je objasniti zašto bi bilo korisnije da primimo joščlanova koji će biti korisnici tih sredstava, nego da ta sredstva, na primer, budu upotrebljena za rešavanje nekih unutrašnjih problema.