Kristin Moro: Šešeljevo puštanje otvorilo mnoge rane

U svom prvom intervjuu i poseti nekoj medijskoj redakciji od stupanja na dužnost u Beogradu, ambasadorka Moro izražava nadu da će sve strane koje su uključene umeti da se ne upuste u igru onih koji žele da taj proces dovedu u opasnost. „Velika većina političara i javnog mnjenja u Srbiji okrenuli su stranicu koju gospodin Šešelj pokušava ponovo da otvori“, ističe ambasadorka Francuske.

• Na dužnost ste stupili u godini kada se obeležava stogodišnjica početka Prvog svetskog rata. U kojoj meri je prijateljstvo Srbije i Francuske stvoreno u tom periodu danas zaboravljeno?

– Obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata je značajno iz više razloga. Ono nam omogućava da se sećamo našeg starog prijateljstva za koje smatram da uopšte nije zaboravljeno: u više navrata sam imala priliku da čujem potresna svedočenja građana Srbije o tom prijateljstvu. U Zaječaru, na primer, 19. oktobra povodom godišnjice oslobođenja grada od strane francusko-srpskih trupa; u Beogradu 11. novembra ove godine i, naravno, prilikom dirljive ceremonije koja je upriličena 7. novembra na Kalemegdanu ispred Spomenika zahvalnosti Francuskoj u prisustvu dvojice naših premijera, Aleksandra Vučića i Manuela Valsa. Pored toga, poruka koju je uputio gospodin Vals i koju ja i moji saradnici u ambasadi svakodnevno primenjujemo je sledeća: naše prijateljstvo se ne završava u prošlosti, ono se proteže u budućnost. Pošto spominjemo naše staro bratstvo po oružju, pogledajmo na primer šta ono danas predstavlja: Francuska je partner Srbije i podržava njeno učešće u operacijama Evropske unije. Operacija EUNAVFOR – Atalanta za zaštitu brodova od pirata predstavlja model uspešne saradnje: u ovoj operaciji Srbija je angažovala uzastopno dva svoja tima, koji su prošli obuku u Lorijanu u Francuskoj i dobili logističku podršku u francuskoj bazi u Džibutiju.

• Kako ocenjujete aktuelne srpsko-francuske odnose?

– Imala sam sreću da stignem u Beograd u trenutku kada su naši odnosi posebno dinamični. Tokom poslednjih šest meseci, predsednika Nikolića je primio predsednik Oland u Parizu, a naša dvojica premijera su razmenili posete, prvo u Parizu, a zatim u Beogradu. Ove posete na visokom nivou omogućile su da se da novi zamah našem strateškom partnerstvu. Ono što je novo, to su udruženi napori kako bi naši ekonomski odnosi bili na nivou ovog prijateljstva koje je sve snažnije. U tome i jeste smisao dolaska jedne značajne delegacije direktora preduzeća koja je pratila gospodina Valsa. Zajedno možemo značajno da napredujemo u oblastima u kojima francusko znanje može najbolje da odgovori srpskim potrebama. Konkretan uspeh već postoji i ohrabruje nas da nastavimo: to su, na primer, velika fabrika Tigar Mišlen u Pirotu, čiji će broj zaposlenih uskoro porasti na 2.700, Šnajder, ultra moderni tehnološko-istraživački centar u Novom Sadu koji se oslanja na izvrsno znanje srpskih inženjera, budući pogon francusko-tajvanskog preduzeća Streit u Obrenovcu trebalo bi da otvori više od hiljadu radnih mesta… Treba sa obe strane još više da učinimo kako bi se pospešila razmena između naših mladih ljudi. Šesto pedeset studenata iz Srbije je već u Francuskoj, ali mi treba da učinimo više. Francuska je jedna od zemalja koje primaju najviše stranih studenata: dvesta devedeset pet hiljada godišnje! Svi oni biraju Francusku jer je njena univerzitetska ponuda veoma visokog kvaliteta i praktično je besplatna. Dolaze iz celog sveta, zašto ne bi više njih došlo iz Srbije?

• Očekujete li da će Srbija do kraja vašeg diplomatskog službovanja u Beogradu stići nadomak članstva u EU?

– Ne bih da ulazim u diskusiju o datumima, jer je to debata koja nas udaljava od prave teme. Prava tema su reforme koje treba sprovesti kako bi ulazak u Evropsku uniju bio uspešan. Put obeležava 35 poglavlja koji čine pregovore o pridruživanju. To zahteva posao koji iziskuje vreme i koji će utoliko biti bolji ukoliko ga javno mnjenje razume i ukoliko ga ono podržava. Srbija može, u svakom slučaju, da računa na stalnu podršku Francuske, koja će joj pomagati tokom celog ovog procesa. Osim toga, mislim da je važno da se očuva dinamika pregovora kako se ne bi gubilo vreme i kako se ovde u Srbiji ne bi pojavio zamor od proširenja. Zbog toga, moja zemlja, kao što je to rekao naš premijer u Beogradu, zaista želi da jedno poglavlje u pregovorima bude otvoreno do kraja ove godine.

• Koliko je u proteklom periodu u praksi primenjen Sporazum o strateškom partnerstvu, koji je potpisan između Srbije i Francuske pre tri godine?

– Sporazum o partnerstvu pokriva u celosti našu saradnju i on se primenjuje na jedan kontinuirani način. Naša saradnja u oblasti evropskih integracija predstavlja centralni element i ona je veoma aktivna. U ime ovog partnerstva, Francuska daje punu podršku, već mnogo godina unazad, evropskim integracijama Srbije: tu podršku smo izrazili nedavno prilikom pokretanja pregovora o pridruživanju, iznova ju je potvrdio Manuel Vals tokom svoje posete. To je politička podrška, ali takođe i tehnička i svakodnevna podrška, kroz prisustvo dvojice stručnjaka koje Francuska stavlja na stalno raspolaganje srpskoj vladi, kao i kroz mnogobrojne aktivnosti tehničke saradnje. Podržavali smo i nastavljamo da podržavamo srpske projekte u brojnim oblastima – i to posebno životne sredine, energije, javno-privatnog partnerstva. Radi se o poslu koji se odvija u raznim formama koje nisu uvek vidljive spolja: na primer saradnja između ministarstava u oblasti životne sredine uz podršku evropskih fondova odnosi se na teme koje su ponekad veoma tehničke prirode, ali koje omogućavaju Srbiji da postepeno uspostavi evropske norme.

• Kakav je značaj nedavne posete francuskog premijera Manuela Valsa Srbiji?

– Već sam u velikoj meri odgovorila na ovo pitanje. Poseta Manuela Valsa je istovremeno značajna i na simboličkom planu i na planu suštine: na simboličkom planu jer je to, u poslednjih trinaest godina, prva poseta jednog francuskog šefa države ili vlade; na suštinskom planu, iz razloga koje sam navela i koje bih mogla da rezimiram preuzimajući naslov jednog srpskog dnevnog lista koji smatram tačnim, a koji glasi: dati novu mladost starom prijateljstvu. Naime, naš premijer je želeo da se obrati mladima iz Srbije koji su se okupili u Rektoratu Beogradskog univerziteta i on im je uputio poruku poverenja i nade. Pozvao je mlade da prevaziđu svoje sumnje i da sebe ulože u evropski projekat, jer je evropski projekat jedna izuzetna poluga za reforme, za ekonomski razvoj, društveni napredak i, konačno, za regionalno pomirenje. Da, Evropska unija omogućava sve ovo, kao što je to bilo pre šezdeset godina u slučaju dve druge zemlje, Francuske i Nemačke, koje su vodile tri rata u periodu od sedamdeset godina.

• Kako ocenjujete reforme koje je dosad sprovela srpska vlada? Koji će biti najveći izazovi za Beograd naredne godine?

– Vlada Srbije i sve srpske institucije su veoma angažovane u procesu reformi koje nisu samo potrebne za evropske pregovore, već pre svega kako bi se odgovorilo na očekivanja građana Srbije i stvorili uslovi za ekonomski i društveni napredak. Skrining različitih poglavlja pregovora je težak zadatak i Evropska komisija je iznova izrazila zadovoljstvo načinom i ritmom kojim se on obavlja i to naročito po pitanju poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava i koja su prioritetna. Postoje oblasti gde je situacija manje zadovoljavajuća i gde su očekivanja kao što su reforma pravosuđa ili slobode izražavanja novinara. Politička kriza na Kosovu sigurno ima uticaj na primenu Sporazuma od 19. aprila 2013, ali postoje aktivnosti koje Srbija međutim može i treba da obavlja sa svoje strane. I na kraju, zaključujem da ekonomska i budžetska situacija nije laka i da su poplave iz maja meseca izazvale, pored ljudske drame, i ozbiljnu materijalnu štetu koja se u celoj zemlji oseća. Sve ovo pred Vladu stavlja dodatne izazove.

„Srbija je izabrala EU“

* Koliko je održivo balansiranje Srbije između Moskve i Brisela?

– Kao što je to rekao gospodin Vučić u više navrata, Srbija je izabrala Uniju. Ovaj izbor ima jasne posledice: u oblasti spoljne politike, kao i svaka zemlja koja je kandidat za pridruživanje, Srbija na kraju treba da se priključi evropskom konsenzusu. To je pitanje doslednosti i logike. Ono je, naime, predmet jednog specifičnog poglavlja u procesu pregovora, a to je poglavlje 31. Što se nas tiče, ne tražimo od Srbije da okrene leđa Rusiji, sa kojom održava razne vrste veza. Kao što ne tražimo od Srbije da se odmah svrsta uz sve stavove EU. U ovom trenutku, očekujemo od Srbije da ne zauzme nijedan stav, da ne preduzme nijednu aktivnost suprotnu stavovima ili politici EU, zajednici kojoj se sprema da se priključi u skoroj budućnosti.