Mihajlović: Osloniti se i na Zapad i na Rusiju

Razgovori koje će premijer da vodi sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom o napretku u evropskim integracijama, normalizaciji odnosa sa Kosovom, investicijama, nikao ne mogu da zaobiđu odnos Srbije prema Rusiji, odnosno izbegavanje uvođenja sankcija Moskvi i sedenje na dve stolice. Međutim, za sada se ne može govoriti o potpunom zaokretu prema Zapadu, i u vezi s tim, smanjenjem energentske zavisnosti Srbije od Rusije, iz dva razloga, kažu za Danas izvori iz obaveštenih političkih krugova. Prvi razlog se sastoji u činjenici da alternativne količine gasa nisu dovoljne, a drugi u vezanosti Vučićevih koalicionih partnera iz SPS za ruske snabdevače.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka infrastrukture, građevine i saobraćaja Zorana Mihajlović kaže za Danas da je premijeru jasna važnost gasne stabilnosti.

– Srbija u snabdevanju gasom treba da se osloni i na zapad i na Rusiju. Izgradnja Niš-Dimitrovgrada je dobra i velika je greška što to nismo radili ranije. Jer diversifikacija ruta i dobavljača ne sme biti jeres kao što je bilo u Srbiji ranije. Izgubili smo na gasnoj stabilnosti, izgubili smo puno novca zato što to nismo radili – kaže Mihajlović. Ona za naš list ukazuje ukazuje na to da je premijer svestan koliko je važno obezbediti gasnu stabilnost zemlje.

Kontroverze povodom oštrijeg političkog kursa Beograda prema Zapadu, podstakla je Vučićeva izjava, data pre par dana agenciji AP da je Srbija spremna da smanji energetsku zavisnost od Rusije kako to traže SAD. Izjava je emitovana još dok je Vučić bio u Tirani, a svega tri dana pred početak njegove višednevne posete SAD.

Spekulacije je podstaklo i to, što je premijer, bio najavljen kao učesnik na kongresu u Beogradu, kojim je predsedavao Aleksej Miler, prvi čovek ruskog Gasproma. Reč je o izostanku iz tehničkih razloga – premijer Srbije nije mogao da stigne iz Tirane, gde se odigravao regionalni događaj u formatu „pet plus 1“, u zakazano vreme. Ali, s obzirom da je na više drugih skupova uspeo da se pojavi, uključujući i Beogradske dijaloge sa nemačkim ministrom Gerdom Milerom, mediji su otvorili priču o jačem zaokretu ka Zapadu. Premijer se iste večeri korigovao i umesto zaokreta insistirao na „diversifikaciji“.

Zalaganje za diversifikaciju gasa nije zaokret ka Americi već želja da se obezbedi energetsku sigurnost i efikasnost za Srbiju, rekao je Vučić odgovarajući na novinarska pitanja. Podsetivši da 2019. Rusija prekida snabdevanje Evrope gasom preko Ukrajine i da od te godine Srbija neće imati obezbeđen gas iz pravca Mađarske, premijer je rekao:

„Kad 2019. godine Rusi prestanu da šalju gas preko Ukrajine, pitaću vas odakle da ga uzmemo“. Istakavši da je „mali“ da bi govorio o Rusiji ili Americi, Vučić je rekao da svako treba da brine za sebe, te da je njegov posao da se stara o Srbiji.

„Hoću da neko ko dođe posle ima obezbeđene cevovode, interkonektore sa određenim zemljama, da možemo da imamo gas i da ga, ako je moguće, imamo i jeftinije nego danas i nego što nam neki nude“, rekao je Vučić na direktno pitanje da li spremnost za diversifikaciju gasa znači zaokret ka SAD. Ako bi Srbija donela odluku da se uključi u izgradnju Transjadranskog gasovoda, kako je to najavio premijer Srbije, taj čin našoj zemlji ne bi obezbedio smanjenje zavisnosti od ruskog gasa i diversifikaciju gasnih izvora jer „plavog energenta“ iz Azerbejdžana ne bi bilo dovoljno za potrebe srpske privrede i individualnih potrošača, smatra stručna javnost.

– Da su količine azerbejdžanskog gasa suviše male da bi podmirivale potrebe Srbije najslikovitije pokazuje izjava premijera Vučiča da 300 do 400 miliona kubnih metara gasa nije dovoljno ni za fabrike ni za stanovništvo. Dakle, premijer je prvo dao izjavu da ćemo se orijentisati ka TAP-u radi diverzifikacije, da bi nakon toga dao potpuno oprečnu ali tačnu izjavu da TAP faktički ne predstavlja diverzifikaciju jer nema dovoljno gasa za Srbiju. Naime TAP je namenjen krajnjim korisnicima u južnoj Italiji i nama bi preostalo samo ono što pretekne, a to je izuzetno malo čak i kao dopunski izvor a kamo li kao nekakva alternativa Južnom ili Turskom toku – tvrdi za Danas Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije.

Naš sagovornik ističe da tehničke mogućnosti da se Srbija nadoveže na TAP definitivno postoje ali da to ne rešava osnovne probleme, manjak količina „plavog energenta“ i finansiranje izgradnje gasne infrastrukture kroz Srbiju koja nije ni malo jeftina. S obzirom da bi TAP trebalo da prolazi kroz teritoriju Grčke, Srbija bi na TAP mogla da se „nakači“ iz pravca Soluna. Međutim količine gasa koje bi smo dobijali bi bile neznatne a veliki problem koji bi trebalo rešiti je izgradnja nove gasovodne infrastrukture. Srbija za taj projekat para nema. Dakle morali bi da uzimamo kredite za finansiranje skupe investicije ili da neka strana zemlja izgradi gasovod kroz Srbiju a, bar u ovom trenutku, ne nudi se nijedna. Istinska diverzifikacija gasnih izvora će biti realna priča tek u onom trenutku kada se pored Rusije pojavi još neka zemlja koja nudi konkretan projekat koji će zadovoljiti potrebe Srbije u gasu. Zasad se niko nije pojavio sa alternativnim rešenjem i ne verujem ni da će se pojaviti bar u skorijoj budućnosti – naglašava Vuletić. Prema njegovom mišljenju, jedina šansa za Srbiju je da se nađe među zemljama koje će graditi Turski tok.

– To je realan projekat. Osnovni razlog za to je što Rusija može da ponudi dovoljne količine „plavog energenta“. U tom slučaju bi trebalo rešiti problem finansiranja izgradnje gasovoda kroz Srbiju. Uveren sam da bi Moskva posle zvaničnog pristanka Beograda da učestvuje u projektu izgradnje Turskog toka bila voljna da finansira izgradnju deonice kroz Srbiju na isti način kako je to bilo predviđeno dok je bio aktuelan gasovod Južni tok, čija izgradnja je u međuvremenu otkazana – zaključuje naš sagovornik.

Inače, izgradnjom gasovoda TAP, Evropa bi od 2020. godine dobijala gas iz Kaspijskog mora. Deonica bi se preko severne Grčke i Albanije protezala do južne Italije, a najveći investitori u tom projektu su britanski BP, norveški Statoil i azerbejdžanska državna kompanija Socar.

Amerikanci ponudili dve mogućnosti

Podsetimo da je na marginama bezbednosne konferencije u Minhenu početkom februara došlo do susreta srpskog premijera sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom i pomoćnicom državnog sekretara Viktorijom Nuland, kada se razgovaralo o energetskoj situaciji u regionu i u Evropi. „Što se mene tiče, bilo bi najbolje za nas kada bismo mogli da imamo utakmicu različitih izvora i da biramo najpovoljnije rešenje za našu zemlju“, kazao je Vučić, govoreći o tom sastanku. Kako su mediji pisali, tada su Vučiću ponuđene dve mogućnosti, da taj energent dobijamo iz SAD ili iz Azerbejdžana. Alternativni tok gasa u Srbiju mogao bi da vodi preko hrvatskog ostrva Krk, nakon što tamo bude izgrađen terminal za tečni prirodni gas za šta je, prema procenama, potrebno oko godinu dana. Američki ambasador u Hrvatskoj Kenet Herbert je izjavio da Amerika računa da će se Srbija uključiti u projekat gasovoda preko Krka. Izvoz američkog tečnog prirodnog gasa do Krka i dalje do balkanskih zemalja pominjao je krajem januara i Kristofer Marfi, američki senator iz redova Demokratske partije. Dodatni izvor, za tri do četiri godine, mogao bi biti i gas iz Azerbejdžana, odakle bi išao gasovod Južni koridor kroz Gruziju, Tursku do Grčke. Jedan kraj bi se odvajao za Bugarsku, gde bi Srbija mogla da ga preuzme, navodi RSE i podseća da se srpski premijer u Minhenu sastao i sa predsednikom Azerbejdžana Ilamom Alijevim. EU je, takođe, više puta navela da želi da pomogne Srbiji u izgradnji gasne interkonekcije do Bugarske posle otkazivanja Južnog toka.