Miščević: Zapadni Balkan trenutno nije prioritet EU

Zapadni Balkan se trenutno nalazi „ispod radara“ Brisela, imajući u vidu predstojeći referendum u Britaniji i migrantsku krizu, ali istorija proširenja Unije je pokazala da je iz svake krize ovaj blok izlazio još konsolidovaniji, ocenila je Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije za pristupanje EU, govoreći na konferenciji „Odnosi između Srbije i Crne Gore deset godina nakon referenduma“.

Miščević je istakla da je jedini tajming koji je ona ikada pomenula u vezi sa daljim proširenjem Unije 2021. Sa takvom konstatacijom složila se Gordana Đurović, bivša crnogorska ministarka za EU integracije, poručivši da „nema više kratkih rokova za proširenje“, pa se jedino može govoriti o vremenu „od prvog januara 2021.“ kao eventualnom datumu za prijem novih članica. Đurović je, takođe, izrazila žaljenje zbog hrvatske blokade evropskog puta Srbije, ističući da je otvaranje poglavlja 23 šansa za „dubinske reforme“.

Momčilo Radulović, predsednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori, poručio je da snage koje su danas na vlasti u Srbiji, a ponikle su iz nacionalističkog korpusa, imaju mnogo racionalniji stav u odnosima sa Crnom Gorom nego što su to bile prethodne srpske vlasti od kojih se očekivao „građanskiji pristup“.

„Postoktobarska lutanja“

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, čija organizacija je zajedno sa Fondacijom Hans Zajdel organizovala jučerašnji skup, kazala je da je Crna Gora od 2006. ima „kontinuitet vlasti“, uključujući „jasan spoljnopolitički model“ u kojem su EU integracije prioritet, dok je petooktobarska Srbija „imala lutanja“. „Uprkos povremenim lutanjima u kursu Srbije ispostavilo da bez jasnog proevropskog usmerenja niko ne može da pobedi na izborima, a čini se da će pobeda Vučića na minulim izborima obezbediti kontinuitet u dobrim odnosima sa Podgoricom“, naglasila je ona.