Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i generalni sekretar Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju (ODKB) Nikolaj Bordjuža, saglasili su se juče da je neophodno unaprediti bilateralnu saradnju koja bi doprinela jačanju odnosa ODKB i Vlade Srbije, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima, nakon sastanka.
Iz kabineta predsednika Srbije juče je najavljeno da će se generalni sekretar ODKB sastati danas sa Tomislavom Nikolićem.
Od 2013. godine, Srbija je zemlja posmatrač u ovoj organizaciji. Organizacija sporazuma kolektivne bezbednosti je bezbednosna organizacija osnovana 1992. godine, od strane nekoliko zemalja – članica nekadašnje SSSR.
Stalne članice ove organizacije su Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgistan i Tadžikistan.
Intenziviranje saradnje Srbije i ove organizacije, koja se tumači i kao istočni NATO, već je u nekoliko navrata u prethodnim godinama najavljivano. Do statusa posmatrača Srbije pri ODKB došlo je istovremeno kada su dogovorene prve vojne vežbe Rusije i Srbije u istoriji odnosa dve države. Interesantno je i to da je do te prisnije vojne saradnje došlo u trenucima kada je eskalirao sukob na relaciji Rusija-EU-Amerika, što je sa aspekta evropskih integracija Srbije tumačeno kao remetilački faktor.
Ruski ambasador u Beogradu je u avgustu prošle godine istakao da bi Srbija ostala izbalansirana „ona mora da podržava oba saveza“, i NATO i ODBK.
Pre dve godine, Organizacija za kolektivnu bezbednost i saradnju odlučila je da suspenduje ispunjavanje naloga Saveta za kolektivnu bezbednost te organizacije iz 2004. o uspostavljanju odnosa sa NATO. Tu poruku preneo je generalni sekretar ODKB Nikolaj Bordjuža, jučerašnji i današnji gost Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića. Bordjuža je tada istakao da će ta organizacija jačati saradnju sa Kinom, Iranom, južnoameričkim i karipskim zemljama. Bordjuža je objasnio da je takva odluka doneta „s obzirom na nekonstruktivne i često otvoreno neprijateljske inicijative EU i NATO prema Rusiji i ODKB“.
Generalni sekretar ODKB razgovarao je i sa ministrom odbrane Srbije Zoranom Đorđevićem. Kako je saopšteno iz Ministarstva, razgovarali su o učešću u mirovnim operacijama i borbi protiv terorizma, kao i u borbi protiv trgovine narkoticima, koja predstavlja ozbiljnu pretnju na globalnom nivou. U saopštenju Ministarstva odbrane se navodi da je na sastanku naglašeno da je glavni spoljnopolitički prioritet Srbije punopravno članstvo u EU, uz istovremene odlične odnose sa svim partnerima i na istoku i na zapadu. Kako je navedeno, istaknuto je da i u izuzetno složenim spoljno-političkim uslovima Srbija nastavlja da razvija bilateralne partnerske odnose i sa članicama Organizacije sporazuma za kolektivnu bezbednost, a pre svega sa Ruskom Federacijom, Belorusijom i Jermenijom.
Posebno je napomenuto da Srbija vodi samostalnu i nezavisnu spoljnu politiku, da je posvećena vojnoj neutralnosti, te da sa NATO ostvaruje isključivo saradnju u okviru Programa Partnerstvo za mir, bez aspiracija za punopravnim članstvom, piše u saopštenju, prenosi FoNet. Sastanku su prisustvovali i zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Jovica Draganić, ambasador Rusije Aleksandar Čepurin i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova.
Bogoljub Karić „lider nove Rusije“
Predsednik BK grupe Bogoljub Karić dobitnik je ovogodišnje nagrade „Lider nove Rusije“, koju Ruska Federacija dodeljuje zaslužnim pojedincima koji učestvuju u stvaranju nove moderne Rusije, saopštila je ta kompanija, prenosi FoNet. Ceremonija uručenja održana je u Kremlju, nagradu podržava državni vrh Rusije, a predsednik Vladimir Putin je rekao da državne i poslovne relacije moraju da se zasnivaju na zajedničkoj poslovnoj filozofiji, partnerstvu i ravnopravnom dijalogu. Karić je istakao da mu je čast da bude dobitnik tog velikog ruskog priznanja „za sve ono što je porodica Karić poslednjih 35 godina učinila u Sovjetskom Savezu osnivanjem prve privatne jugoslovensko-sovjetske kompanije“. Navodi se da je Karić prvi sa prostora bivše Jugoslavije koji je dobio tu prestižnu nagradu.
Jelena Milić: Moskva zloupotrebljava koncept civilnog društva
Jačanje uticaja Rusije u Srbiji dovodi do okretanja mladih nacionalizmu i pokušaja diskreditacije evropskih integracija, ocenjeno je danas u debati o „Jačanju ruske meke moći u Srbiji“ koju je organizovao Centar za evroatlantske studije (CEAS), prenosi agencija Beta. Učesnici debate ukazali su i da u Srbiji deluje oko 110 raznih ruskih i proruskih organizacija, udruženja, stranaka, portala… od kojih se za većinu njih ne može naći ko ih i kako finansira i koja im je struktura. Direktorka CEAS Jelena Milić je rekla da je cilj tih organizacija da „diskredituju proces evropskih integracija“ kao i da „zloupotrebljavaju koncept civilnog društva da bi ga uništile“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
