– Ne verujem da su mogući novi pregovori o statusu Kosova. Kakvo god mišljenje o kosovskoj nezavisnosti da donese Međunarodni sud pravde, ni novi pregovori o statusu, niti bilo kakva inicijativa u UN, neće moći da promene realnost.
Beograd i Priština moraju da se dogovaraju, da uspostave najbolje moguće odnose, predstavnici Vlade Srbije treba da razgovaraju s predstavnicima Vlade Kosova. Države koje priznaju nezavisno Kosovo nazivaće to odnosima dveju susednih država, a mi ćemo to da tretiramo kao odnose unutar Republike Srbije. Reč je o krupnoj terminološkoj razlici, bez praktičnih konsekvenci. Mačka će loviti miševe, iako će ona za nekog biti crna, a za nekog drugog bela – ocenjuje u razgovoru za Danas predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković.
Šta Beograd može i treba da očekuje od mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti nezavisnosti Kosova?
– Nakon što Međunarodni sud pravde objavi mišljenje o legalnosti kosovske nezavisnosti, države koje su priznale Kosovo neće od tog priznanja odustati, niti će Srbija, u slučaju da mišljenje MSP ne bude odgovaralo odredbama Ustava Republike Srbije, prihvatiti to mišljenje kao obavezujuće. Nema, dakle, tu nikakvih nepoznanica.
Kako onda komentarišete značaj koji predstavnici Vlade Srbije daju mišljenju MSP?
– Podgrejavanje takvih stanovišta ne može biti od koristi. Bilo kakvo mišljenje MSP ne može promeniti realnost na Kosovu. A, realnost je takva da na Kosovu živi mali broj pripadnika srpske nacionalnosti. Realnost je, recimo, da Srbija ne može više održavati paralelne institucije, izmeštene u Srbiju. To se radi čak i u mestima u kojima praktično Srba više nema. U čijem je to interesu?
Da li bi trebalo insistirati na novim pregovorima o statusu Kosova, odnosno da li to imalo smisla?
– I bez mišljenja MSP, Beograd i Priština moraju da se dogovaraju. Ne verujem da su mogući novi pregovori o statusu Kosova. Ni novi pregovori o statusu, niti bilo kakva inicijativa u UN, ne mogu da promene realnost. Po Ustavu Srbije, Kosovo je pokrajina u okviru suverene države Srbije. Ni ta ustavna odredba nije u stanju da promeni kosovsku realnost. Krivac za tu stvarnost je katastrofalna politika Slobodana Miloševića.
Koji je to model odnosa Beograda i Prištine koji bi garantovao stabilnost i napredak u regionu?
– Beograd i Priština moraju da uspostave najbolje moguće odnose. Države koje priznaju Kosovo kao nezavisnu državu nazivaće to odnosima dveju susednih država. Mi ćemo, pak, sa stanovišta našeg Ustava to tretirati kao odnos unutar države. Reč je o krupnoj terminološkoj razlici, bez praktičnih konsekvenci. Mačka će loviti miševe, iako će ona za nekog biti crna, a za nekog drugog bela.
Da li je potrebno, u tom kontekstu, promeniti najviši pravni akt države?
– Sadašnje ustavne odredbe su okov za budućnost Srbije, i to nevezano za kosovsko pitanje. Ustav, recimo, zabranjuje regionalizaciju, što je uslov za evropske integracije i ravnomerni razvoj države. Mnoge ustavne odredbe moraju se menjati.
Kada će uslediti promene Ustava?
– Te promene su neizbežne. I to nije sporno pitanje unutar vladajuće koalicije. Zastupam da do toga dođe po hitnom postupku. Država i njeni građani trpe ogromnu štetu zbog ovakvog najvišeg pravnog akta države.
Pa, ko onda snosi odgovornost za to što vlast nije u stanju da inicira promene Ustava?
– Mislim da je potrebno da se argumentovano izađe pred građane. Da to bude tema na sednicama Vlade, parlamenta, u medijima. Verujem da bi to građani prihvatili, kao i mnoge opozicione stranke. Većina građana je pod uticajem nekakve nepostojeće stvarnosti koja joj se nameće, i žive u iluzijama.
Koliko se SPO pita kada je reč o kreiranju državne politike prema kosovskom problemu?
– Nema strateških razlika između Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove kada je reč o evroatlantskim integracijama Srbije. Međutim, činjenica je da smo mi za odlučnije i brže poteze, po cenu rizika da se izgubi poneki glas birača. Smatramo da naša koalicija najviše rizikuje ukoliko izbegava da rizikuje. Ne može istovremeno da se bude odlučno za proces evropskih integracija i da se podilazi antievropskim stavovima mnogih građana.
Da ste kojim slučajem ponovo ministar spoljnih poslova, da li biste pristali da se vidite s kolegom iz Prištine, Skenderom Hisenijem, i šta biste mu tom prilikom poručili?
– Dok sam bio ministar spoljnih poslova nisam izbegavao susret s bilo kim. Mislim da je neophodno da predstavnici naše vlade razgovaraju s predstavnicima kosovske vlade.
Da li ste spremni sada, kao lider parlamentarne stranke da pričate s nekim albanskim liderom iz Prištine?
– Osnovni zadatak političara je da razgovaraju, a ne da podstiču mržnju i sukobe među narodima.
Da li ste razgovarali s nekim političarem iz Prištine u skorije vreme?
– U poslednjih nekoliko godina nisam. Jednostavno, nije bilo prilike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
