Nećemo povući prijavu protiv Đelića

Tvrdnje nekih beogradskih medija da će prijava biti povučena su neistinite i tretiraće se kao pritisak i nedozvoljeni uticaj na rad Agencije. Kada je reč o praćenju „salda“ imovine funkconera koji bi do 31. januara trebalo da prijave promene, Markovićeva ističe da je daleko manje onih koji prijavljuju promene svoje imovine, nego onih koji su dostavili imovinske karte.

– Očekujemo da krajem januara stigne najveći broj izveštaja funkcionera. Na obrascu Agencije moraju se prijaviti sve imovinske promene nastale do kraja 2010, a druge izmene koje su takođe bitne, jer utiču na tačnost evidencije, mogu da se dostave mejlom, pismom, izjavom na zapisnik ili dolaskom u Agenciju. Ukoliko utvrdimo da ima izmena, uprkos tome što funkcioner kaže da ona nije „teža“ od 3.500 evra, to ne možemo tretirati kao opravdanje za neprijavljivanje promena u imovini, već kao osnov za neprijavljivanje imovine. Funkcioneri moraju da prijave i promene posla, plate, da li su uzeli ili otplatili kredit, da li su kupili ili prodali auto, čamac, oružje, sliku… Sada je trenutak da to učine, jer registar nećemo menjati tokom godine, ističe Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.

Kako ocenjujete prvu godinu rada Agencije ?

– Bilo je teško paralelno raditi na sopstvenim kapacitetima i uslovima za rad i sprovoditi obaveze, međutim, zadovoljni smo jer smo dostigli vidne rezultate. Funkcioneri, na koje se Zakon o Agenciji odnosi, imaju sada bolji stav prema Agenciji. Sačinili smo registar imovine funkcionera, što je bilo i najzahtevnije, a izmenjen je i Zakon preciziranjem nekih odredbi. Možemo biti zadovoljni i sa brojem od 16.500 podnetih izveštaja o imovini funkcionera. Međutim, tokom godine bio je postupak pred Ustavnim sudom, koji je usporio postupke u sukobu interesa zatečenih funkcionera.

avnost i dalje čeka odluku USS o amandmanu koji Agencija smatra neustavnim, a kojim se omogućava obavljanje više javnih funkcija ?

– Procedura se nepotrebno usložnjava, jer su odredbe na koje smo ukazali veoma jasne. Kada je 1. aprila istekao rok da se prijave oni koji obavljaju više funkcija, Agencija je imala oko 2.000 takvih slučajeva. Od tog broja, četvrtina funkcionera se odmah povukla s jedne funkcije, oko 700-800 slučajeva je Agencija u međuvremenu rešila, a oko 200 rešenja nalaže povlačenje s funkcije u roku od 30 dana. Imamo i tridesetak odluka gde funkcija prestaje po sili zakona.

Da li se vaše odluke poštuju ?

– Zasad da, a za neke od tih odluka rok od 30 dana je istekao i sada krećemo u proveru. Ukoliko nije poštovana odluka, izriče se mera i podnosi se prekršajna prijava. Ne slažemo se sa mišljenjima da je reč o nebitnim odlukama, jer je svaki slučaj sukoba interesa problematičan. Dve trećine odluka koje se odnose na lokalni nivo veoma su značajne zbog građana koji tamo žive. Nije svejedno znati da vam predsednici opštine i SO ili odbornici koriste te funkcije kako bi imali još tri posla, a vi ne možete da dobijete nijedan. Biti štetočina na lokalu, podjednako je loše kao i na republičkom nivou.

Koje su opštine u kojima ima najviše ljudi sa više fotelja ?

– Nema pravila, ali, što je opština manja, gotovo svi odbornici lokalne skupštine imaju više funkcija. Često odbornici budu u upravnom odboru JKP, a direktori škola u odborima drugih institucija. Imali smo nekoliko ozbiljnih slučajeva u domovima zdravlja i medicinskim ustanovama, koji su u v.d. stanju po 11 godina i o njima smo obavestili resorno ministarstvo. Bilo je i nekoliko slučajeva državnih sekretara, koji su odbornici ili su na nekim drugim funkcijama, što takođe nije dozvoljeno. Reč je o ljudima u ministarstvima za ljudska i manjinska prava, poljoprivrede i infrastrukture.

Evropska komisija je navela da postoji nedostatak efikasne pravne zaštite „uzbunjivača“. U Akcionom planu vlade navedeno je da je rok za ispunjavanje tog nedostatka jun 2011.

– Negde je nastao nesporazum. Videćemo s vladom da se ta obaveza preformuliše, jer nije reč o nedostatku zaštite putem propisa, čak je tu ima previše. Problem je u manjku praktične zaštite za ljude koji prijavljuju sumnju na korupciju. To je preporuka Greka iz 2006. Prilikom promena Zakona, iskoristili smo odredbu prema kojoj smo u obavezi da postupamo i štitimo anonimnost građana koji prijavljuju korupciju, pa smo uneli i zaštitu uzbunjivača. Sada radimo na pravilniku, a rok iz Akcionog plana će biti ispunjen.

Vlada da reši problem prostorija

– Ove godine nismo planirali nabavku hardverske opreme, jer očekujemo realizaciju IPA projekta iz 2008. Sada po sistematizaciji postoji potreba za 97 radnih mesta. Taj broj nećemo dostići do kraja godine, jer nemamo dovoljno prostora. Ministarstvo pravde nam je dodelilo zgradu koja se rekonstruiše, a to će verovatno trajati tri godine. U sadašnjih 12 kancelarija ne možemo da izdržimo toliko dugo i našproblem mora nekako da bude rešen. Prema Akcionom planu to je obaveza vlade. Ako se tu ništa ne promeni, zaposlenih će verovatno biti i dalje 50 i bićemo daleko od ispunjavanja većih ciljeva.