Nikolić u Briselu obećava priznavanje Kosova

Nemam razumevanja za takav proces u kome Nikolić po hodnicima EU obećava ono što niko u Srbiji nije spreman da učini, samo da bi dobio podršku za dolazak na vlast. Čovek koji se odrekao svoje prošlosti, danas je spreman da ponudi svoju ulogu u prećutnom priznavanju nezavisnosti Kosova, samo ako dobije mig. Tako on koristi šansu koju mu je otvorio Tadić, nudeći u projektu odbrane neuspešne kosovske politike mesto onima koji su pre petnaest godina bili najveći krivci za njen neuspeh. Lider naprednjaka sada stvora sebi alibi, priliku da jednog dana kaže kako nije ni za šta odgovoran, kako bi sve bilo isto i da on nije bio radikal, Šeljev zamenik, Miloševićev potpredsednik Vlade, ocenjuje Čedomir Jovanović, lider LDP u intervju za Danas upitan da li je Nikolićevo izjašnjavanje za Vladin predlog dogovoreno u EU.

Da li to znači da bi Beograd trebalo da prekine diplomatske aktivnosti u vezi Kosova?

– Srbija mora da odustane od epske borbe za status Kosova i ideje da na tome insistira vekovima. U fokus treba staviti život Srba na Kosovu, jer je cena nesposobnosti Beograda toliko visoka, da će na kraju biti plaćen njihovim nestankom. Novi poraz u kosovskoj politici ne sme biti knjižen kao minus proevropske politike, jer to nije tačno. Zato tražimo novu politiku. Okretanje partnerima koji ce uticati na budućnost Srbije, adresama gde se o tome odlučuje. To su EU i Amerika. Srbija mora da nađe politiku kojom će svoje interese, pa i one vezane za Kosovo, inkorporirati u interese i planove Evrope i Amerike.

Šta bi to konkretno podrazumevalo?

– Nekoliko važnih odluka mora biti doneto u narednim mesecima. Srbija mora da se okrene konstruktivnoj ulozi: da se posvetimo dostizanju standarda u evropskim integracijama, da donesemo odluku o članstvu u NATO-u, da podržimo takav proces u Bosni, da ne utičemo negativno na političke procese u regionu, da potražimo svoju šansu i u činjenici da je Crna Gora odmakla u procesu pristupanja NATO, da će Makedonija do kraja godine verovatno biti u tom savezu. Nigde nećemo stići ako nastavimo sa politikom da u novom sistemu budemo smetnja. Svoje liderstvo moramo da pokažemo tako što ćemo biti deo svakog pozitivnog rešenja, a za to moramo tražiti strateškog i svakodnevnog partnera u Briselu, Vašingtonu i svakoj prestonici u regionu. Tu je prostor za afirmaciju položaja Srba na Kosovu, za njegovu demokratizaciju, decentralizaciju, stvaranje Kosova koje je i albansko i srpsko.

Koliko su realna očekivanja o podeli Kosova i otcepljenju RS?

– San o podeli Kosova i otcepljenju RS bi se brzo pretvorio u noćnu moru, onako kako su se završavali svi scenariji „razmene teritorije i stanovništva“ devedesetih. Svaki od tih raspleta, generisanih od neodgovornih političkih elita, najviše u samoj Srbiji, najviše štete naneo je upravo Srbima. Zato procesi promena u BiH, pronalaženja modela reforme političkog sistema i zaštita interesa Srba na Kosovu moraju biti strogo razdvojeni. Naravno, njihov strateški i politički okvir mora biti povezan u jednom drugom kontekstu, kroz izvesnost da će sve zemlje u regionu u dogledno vreme živeti u EU. Sada je očigledno koliko je LDP bio u pravu kada je govorio da ce nas kontinuitet kosovske politike uvesti u velike probleme.

Da li Srpska napredna stranka politički trguje sa vladajućim strankama?

– Logično je da Nikolićevi preobraćeni evropejci, koji još osećaju miris antievropskog baruta koji su godinama potpaljivali, glasaju za takvu politiku jer su direktno učestvovali i u njenom pravljenju. Ministar spoljnih poslova je njihov omiljeni ministar i do sada su podržavali svaki antievropski potez. Ako je politička trgovina, onda moram da kažem da će loše proći i oni koji su im nudili pogodbu i oni koji su je prihvatili, jer se trguje stvarima koje nisu u opticaju, stvarima kojima nijedni ni drugi ne mogu da raspolažu. Rejting je jedno, a stanje u kom će se Srbija naći do sledećih izbora ako prekine evropske integracije su potpuno različite stvari. Građani sigurno neće glasati za deklarisane gubitnike, za one koji posle poraza, zabijaju glavu u pesak i proglašavaju pobedu. Takav luzerski marketing je jednom prošao Miloševiću, posle toga nikada više. Kao što su građani odbacili gubitničku politiku 2000. godine, kao što su smenili Koštunicu 2008. godine. U tom smislu su građani politički vrlo racionalni i zato će ovo lažno nacionalno jedinstvo, koje nam je do sada donelo niz promašaja, od Ustava 2006, preko kriminalne prodaje NIS-a, do niza besmislenih rezolucija o Kosovu, biti kažnjeno na sledećim izborima. Tada ćemo moci da damo efikasne odgovore na uzroke, a ne posledice politike koja nas ponovo dovodi u konfrontaciju sa svetom.

Kako komentarišete ideju o Tadićevim izaslanicima, među kojima je trebalo da bude i lider naprednjaka i ima li u tom timu još političara kompromitovanih u prošlosti?

– Nezadovoljstvo onima koji sada predstavljaju spoljnu politiku Srbije je opravdano, ali traženje izaslanika u Nikoliću je politički nezrelo. Već smo gledali slične aranžmane u jednom drugom vremenu. Oni su se završavali pijanim kozacima u Beogradu i zapaljivim govorima marginalnih političkih ekstremista u ruskoj Dumi. Uostalom, taj zadatak lobiranja za propalu politiku, toliko podseća na prošla vremena da ne razumem ko bi u tom kontekstu bio čovek sa kompromitovanom političkom prošlošću. Za taj projekat bi takva prošlost bila komparativna prednost, za Srbiju pucanj u sopstvenu nogu.

Strani mediji kritikuju oštro Tadića da pokušava da relativizuje pitanje ratnih zločina i ulogu Srbije u ratu tokom devedesetih.

– LDP nije stranka koja će reći da je sve danas isto kao pod Miloševićem, nego će insistirati na tome da je naša obaveza da budemo dvostruko brži od drugih u svemu što radimo – od menjanja odnosa prema sopstvenoj prošlosti, do traganja za konkretnim odgovorima na pitanja koja nam vise nad glavama. Srbija treba da nađe svoje mesto u 2011. godini, da definiše put kojim će ući u narednu dekadu.

Kako komentarišete tekst Predloga rezolucije Srbije Ujedinjenim nacijama?

– Ta rezolucija je kalkulantska, osuđena na neuspeh. LDP je tražio da učinimo sve da ostvarimo jednu pobedu i da to bude u našu korist, a ne na štetu bilo koga. Zato smo tražili da se odmah ide u Brisel, da se zajedno sa EU piše i podnosi rezolucija diskontinuiteta i nove politike, koja bi nas ugradila u novo evropsko partnerstvo. Hrabrosti i vizije za tako nešto nije bilo, Srbija je povukla potez očajnika, pa je i medijima na zapadu bilo najlakše da je uporede sa Srbijom devedesetih.