Bilateralni odnosi između Helenske Republike i Republike Srbije baziraju se na čvrstim osnovama, koji su uspostavljeni u kontekstu zajedničkih istorijskih, verskih, kulturnih i društvenih veza, pre mnogo vekova. Bliski i srdačni odnosi između Grčke i Srbije postojali su čak i pre otvaranja Ambasade Grčke u Beogradu 1880. Osim Rige od Fere, koji je bio veoma aktivan na Balkanu pre Grčke revolucije iz 1821, takođe ne bi trebalo da zaboravimo bliske kontakte koji su vođe Heterije imali sa Karađorđem, kao i sa Milošem Obrenovićem. Moramo se uvek sećati da su se naše dve države borile rame uz rame ne samo protiv Otomanskog carstva već i u oba balkanska rata, 1912. i 1913. godine, kaže za Danas ambasador Grčke u Srbije Konstantin Ikonomidis. Razgovor sa ambasadorom Ikonomidisom vođen je povodom 25. marta, Nacionalnog dana Grčke.
Naš sagovornik ukazuje da smo proteklih godina svedoci „čak još snažnijeg rasta takvih veza koje ujedinjuju narode dveju država“. „Prisustvo grčkih investitora od teških godina ekonomske izolacije devedesetih, bliska politička i ekonomska bilateralna saradnja, nezapamćen broj srpskih turista koji posećuju Grčku svake godine, dobri su pokazatelji ovih specijalnih veza, da pomenemo samo neke od primera. Naši bliski odnosi biće dodatno osnaženi evropskom perspektivom Srbije, koju u potpunosti podržavamo“, ističe grčki ambasador.
Kakav je značaj Nacionalnog dana Grčke?
– Dvadeset peti mart 1821. predstavlja najvažniju prekretnicu u novijoj grčkoj istoriji. Ovaj datum simbolizuje početak pobune grčkog naroda kako bi se oslobodio od viševekovnog turskog jarma. Naravno, to nije bio prvi pokušaj za ostvarenje tog cilja u našoj istoriji. Bio je, međutim, prvi organizovani poduhvat nakon „Osnivanja Heterije“ („FilikiEtairia“) 1814. godine u Odesi, koja je imala za cilj koordinisanu pobunu Grka i ostalih porobljenih, istovernih balkanskih naroda u Otomanskom carstvu. Ovaj, dakle, ustanak koji je počeo 25. marta 1821. godine, ovenčan je uspehom i postavio je temelje nove grčke države. Moram da napomenem i da se u Ustanku na strani Grka borilo i dosta Srba.
Da li će nova grčka vlada bilo šta izmeniti u svom stavu prema Srbiji, naročito u vezi sa kosovskim pitanjem?
– Kao što dobro znate, Grčka je jedna od pet država EU koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova i držimo se te pozicije.
Kako gledate na aktuelnu spoljnu politiku Srbije i njeno balansiranje između Rusije i EU?
– Najpre treba reći da je definisanje spoljne politike Srbije u isključivoj nadležnosti i odgovornosti srpske vlade. To znači da pridruživanje EU ostaje glavni strateški cilj Srbije. U tom kontekstu, odredbe Pregovaračkog okvira između Srbije i EU, usvojenog u decembru 2013. godine, jasno utvrđuju obavezu Srbije da postepeno usaglašava svoju spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom politikom EU do zaključenja pregovaračkog procesa.
Očekujete li da će prva poglavlja u pregovorima o pridruživanju Srbije EU biti otvorena do kraja 2015?
– Mi čvrsto verujemo da je Srbija ostvarila značajan napredak na svom putu prema EU integraciji tokom proteklih nekoliko godina, iskazujući i volju i odlučnost da nastavi sa svim nužnim reformama kako bi ispunila kriterijume za dobijanje članstva i pridružila se EU. Srpski napori su krunisani uspehom zvaničnim otvaranjem pristupnih pregovora januara 2014, na prvoj Međuvladinoj konferenciji sa EU, održanoj tokom helenskog predsedavanja EU. Od tada teče proces skrininga pravnih tekovina i nadajmo se da će biti okončan danas u Briselu. Nakon završetka procesa skrininga krajnje je vreme da jasna, pozitivna i snažna politička poruka ohrabrenja bude poslata i srpskoj vladi i građanima Srbije da je proces pridruživanja na pravom putu. U tom kontekstu, Grčka u potpunosti podržava što skorije otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja kako bi se stvorio neophodan zamajac za ubrzavanje reformi i održao stabilan tempo procesa pridruživanja Srbije.
Fokus na reforme
Prema vašem mišljenju, koji su glavni zadaci srpskih vlasti ove godine kada je reč o evropskom putu države?
– U skladu sa takozvanim novim pristupom EU prema procesu pridruživanja kristalno je jasno da srpske vlasti treba da usmere svoje napore u ovoj ranoj fazi pregovora o pridruživanju uglavnom na suštinske stvari, na primer, na usvajanje nužnih reformi u domenima pravde i vladavine prava, kao i na sprovođenje reforme javne uprave i strukturne reforme u domenu ekonomije. Uporedo sa tim, od ogromne je važnosti da srpska vlada nastavi da se konstruktivno angažuje u aktuelnom procesu dijaloga o normalizaciji odnosa sa Prištinom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
