Počelo planerno zasedanje

Posle sastanka, medijima će se, kako je najavljeno, obratiti predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, predsednik Slovenije Borut Pahor, predsjednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i predsednik Italije Serđo Matarela, koji je počasni gost ovogodišnjeg sastanka.
Kako podseća Radio Slobodna Evropa, proces „Brdo-Brioni“ ustanovljen je pre nekoliko godina, a održava se tradicionalno paralelno sa Samitom 100 biznis lidera Jugoistočne Evrope. Ovaj su proces pokrenule su 2013. Slovenija i Hrvatska, kako bi se regionalnom saradnjom i rešavanjem otvorenih pitanja dodatno stabilizovale prilike na jugoistoku Evrope.
U Sarajevu će biti održani i brojni bilateralni susreti.Tako je Služba za saradnju sa medijima predsednika Srbije Tomislava Nikolića javila da će se on sastati i sa predsednikom Makedonije Đorđem Ivanovim, predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem, predsednikom Albanije Bujarom Nišanijem i članovima Predsedništva BiH.
Učesnici „Brdo-Brioni“ procesa, u okviru zajedničog panela „Dogovor za novo doba“, prisustvovali su u subotu Samitu 100 biznis lidera jugoistočne Evrope.
Susret političkih lidera regiona i poslovnog sveta na konferenciji „Samit 100“ protekao je u međusobnoj razmeni iskustava na evroatlanskom putu i preporukama kako krenuti napred.

Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, ocenio je kako je pitanje međusobnog poverenja jedno od najbitnijih pitanja koje ide pravim putem, ali ne i odgovarajućom brzinom.
Podsetivši kako je 2015. godina bila jedna od najtežih u političkim odnosima u regionu, Izetbegoviće je ocenio da je „temelj politike – real biznis i da tom pravcu treba težiti“.

„Nije hrabrost ono što rade balkanski lideri, koji se zatvore u svoje virtualne svetove i ne priznaju svoje greške. To nije put. Trebamo ih priznati i krenuti napred“, naveo je Izetbegović.
Opstanak EU od bitnog je značaja za zemlje Zapadnog Balkana, ocenio je predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, kojem je ovo prva poseta u mandatu predsednika.

Takođe, ulazak Srbije u EU ne znači ništa ako ne uđu i druge zemlje Balkana. Podršku smatra neophodnom, jer zemlje bilateralno, da su mogle, već bi rešile problem. Najveći izazov za Srbiju, smatra Nikolić, biće poglavlje 35, ali i usputna saplitanja.

„Sve ćemo ispuniti osim jednog uslova koji ne smeju da nam otvoreno postave i sumnjam da će ikada“, ukazao je Nikolić.
Prebacio je, u subotu tokom Samita 100, crnogorskom predsedniku Filipu Vujanoviću to što sklapa sporazume o granici sa Kosovom, što, jer misli da to nije dobar primer, ali ceni odluku Crne Gore.

Nikolić je, takođe, pozvao na to da zemlje koje su na putu ka EU ne čine taj put težima onima koji sporije od njih napreduju.

Napredak nakon krize devedesetih godina ipak je postignut smatra predsednik Kosova Hašim Tači i naglasio da se došlo do tačke da se razgovara o razvoju regiona u ekonomskom smislu.
„Ima puno standarda i novih kriterija koji su nezamislivi i nesprovodivi u regionu, ukoliko se ne poboljša situacija. Svi osećaju krizu u regionu, sve zemlje, svi smo mi multietničke zemlje i svi osećamo posledice ovoga što se dešava, ali je najvažnija stvar da smo počeli da razgovaramo“, istakao je Tači.

pre.cjk { font-family: „Droid Sans Fallback“,monospace; }p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; } pre.cjk { font-family: „Droid Sans Fallback“,monospace; }p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }