Položaj predsednika neodrživ

SDPS i SDS smatraju da Skupština Srbije treba da ima 150 poslanika, dok je iz JS poručeno da broj poslanika treba smanjiti, ali ta stranka nije izašla sa konkretnim brojem. SDS je protiv pisanja novog Ustava i smatra da je potrebno izmeniti sadašnji, za kojeg navode da nije dovoljno dobar i da je bio “plod kompromisa politike koja je Srbiju usmeravala ka EU, a koju je predstavljao Boris Tadić, i politike DS S i premijera Vojislava Koštunice koji je oštro bio protiv ulaska Srbije u EU”.



Šef poslanika SDPS Milorad Mijatović naveo je da bi Skupština Srbije trebalo da ima 150 poslanika, vojvođanski parlament 80, lokalni parlamenti od 19 do 59 odbornika, a da bi u Srbiji trebalo da bude uveden personalizovani proporcionalni sistem – da se 70 odsto mandata raspoređuje na osnovu rezultata kandidata u njihovim sredinama, a 30 odsto na osnovu odluke podnosioca izborne liste. SDPS je za uvođenje stepenastog cenzusa, koji podrazumeva da izborni prag za parije koje samostalno nastupaju bude tri odsto, pet odsto za koaliciju dve partije, sedam odsto za koalicije koje čine tri partije i devet odsto za one koje čine četiri i više partija. Smatra i da Srbija treba da bude podeljena na 150 izbornih jedinica, a pokrajina i opštine imale bi onoliko izbornih jedinica koliko i broja poslanika,odnosno odbornika.



Stav SDPS je da predsednika države treba birati u Skupštini Srbije, što je, kako smatraju, najefikasniji model izvršne vlasti,dok bi Vladu činilo bi, a nju bi činilo 18 članova, odnosno predsednik, dva potpredsednika i 15 ministara.



I Nenad Konstantinović iz SDS smatra da Srbija treba da bude podeljena u više izbornih jedinica, najmanje 15 ili do 30, kako bi sve opštine imale svoje predstavnike u parlamentu. Ova stranka jer za uvođenje personalizovanog proporcionalnog sistema, neposredan izbor gradonačelnika i predsednika opština, ali i za promenu Zakona o referendumu, kako bi u političku praksu uvelo češće organizovanje referenduma na lokalnom, regionalnom i republičkom nivou.



“Ukoliko se Srbija opredeli za neposredan izbor predsednika države, trebalo bi povećati njegova ovlašćenja na uštrb vlade i premijera, ali ukoliko se bude birao u parlamentu dovoljno je da ima sadašnja ili nešto manja ovlašćenja””, napomenuo jer juče Konstantinović.



I Petar Petrović, zamenik šefa poslaničke grupe JS smatra da predsednik Srbije, kao i gradonačelnici i predsednici opština, treba da se biraju po većinskom sistemu, dok bi poslanici bili birali po modifikovanom proporcionalnom sistemu uz poštovanje načela prirodnog cenzusa za nacionalne manjina.

Obudsman širi kontrolu

JS se založila i da sudije i tužioce bira i razrešava Visoki savet sudstva onodno, tužilaštva,ali i za jasno definisanje nadležnosti nezavisnih regulatornih tela u Ustavu. Petrović je primetio i da pojedinci, poput ombudsmana, nastoje da naprave četvrtu granu vlasti, da prošire svoju nadležnost i kontrolišu skupštinu , sudstvo i tužilaštvo.