Potrebno još rezultata za status

Unija deluje kao posrednik, i za nas je osnovno to da na regionalnim sastancima, na kojima se raspravlja o pitanjima značajnim za pomirenje, ali i o ekonomskom razvoju, budu prisutni svi regionalni akteri. U interesu je i EU i regiona da svi sporazumi, koji pokrivaju oblasti poput energetike, trgovine, trasnportnih mreža, budu u funkciji – ističe za Danas Vensan Dežer, šef Delegacije EU u Srbiji.

Ostalo je još malo vremena do samita Evropskog saveta. Da li Srbija može da ispuni sve uslove i prvih dana marta dobije status kandidata za članstvo u EU?

– Srbija je ostvarila značajan napredak u ispunjavanju ključnih uslova na putu ka EU, kao što je impresivan uspeh u saradnji s Haškim tribunalom. Što se tiče dijaloga Beograda i Prištine, značajan progres je napravljen u obezbeđenju slobode kretanja, ali potrebno je sistemsko rešenje za administrativne prelaze, kao i pronalaženje ključnog rešenja za predstavljanje Kosova na regionalnim forumima. Euleksu i Kforu je potrebno obezbediti rad na celom Kosovu. Rezultati su napravljeni, ali je potrebno da ih vidimo više, a zaista je ostalo još malo vremena.

Da li referendum Srba na severu Kosova može da ugrozi evrointegracije Srbije, posebno kandidaturu?

– Postavlja se pitanje šta je svrha toga, ako se ishod već znao unapred. U periodu nakon 9. decembra, Srbija je „odbacila iz vidokruga“ krucijalne unutrašnje reforme, koje su pozitivno ocenjene u mišljenju Evropske komisije, a i Savet je izrazio zadovoljstvo. Međutim, Srbija ne sme da bude „u zatišju“, jer dalji napori u pronalaženju ekonomskih i pravosudnih reformi, nastavak borbe protiv korupcije i implementacija medijske strategije, biće potrebni kako bi se potvrdilo to da Srbija nastavlja put reformi i da je u stanju da ispuni standarde koji će izaći na površinu pre i nakon početka pregovora za ulazak u EU.

Podrška građana Srbije članstvu u EU opada. Ako ne dobijemo status kandidata u martu, kako vlasti u Beogradu da koordiniraju između evroskepticizma i evrointegracija?

– EU nesumnjivo prolazi kroz tešku krizu, ali ona nije ni prva ni poslednja. Preko ove prizme treba pogledati i srpski status kandidata. Srbija treba naporno da radi na svom cilju, jer kada to postigne, možemo da idemo na sledeću fazu. Ja bih pogledao na evroskepticizam iz drugog ugla. Poslednja anketa je pokazala da je ipak većina građana za članstvo u EU. Srbija prolazi kroz proces koji je sličan drugim zemljama kandidatima, pri čemu javnost zasniva svoje stavove na objektivnim i činjeničnim informacijama, a manje na emocijama, čak i ako su često povezane s glavnim događajima – kao što je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, hapšenje Ratka Mladića i liberalizacija viznog režima. Sa jasnim rezultatima i bez prazne retorike možemo da prevaziđemo skepticizam.

Evropska unija je najveći investitor, partner i donator Srbije. Koliko je novca dosad uloženo i u koje oblasti?

– Pored 2,2 milijarde evra donacija i 11 milijardi dolara stranih investicija, ne treba zaboraviti kredite od Evropske investicione banke ili Evropske banke za obnovu i razvoj. Te pozajmice su korišćene ili tek treba da budu, između ostalog, na izgradnji Koridora 10, obnovi kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, i rekonstrukciji beogradskog mosta Gazela.

Koji su najveći projekti i investicije EU u poslednjih nekoliko godina?

– Veći deo naše pomoći otišao je u institucionalne reforme, što je teško videti, ali čije efekte svaki građanin može da oseti. Zato ne bih odredio pomoć EU prvenstveno iznosima, već stvarne uticaje koji ima. U tom smislu, možemo pomenuti informativne centre u opštinama koje omogućavaju jednostavnije izdavanje ličnih dokumenata i dozvola, sanaciju školskih objekata, reformu srednjeg stručnog obrazovanja, preko 200 najsavremenijih voza hitne pomoći…

Treba pomenuti i preko 120 miliona evra uloženih u termoelektranu „Nikola Tesla“. Energetski sektor je najveći primalac pomoći od 2000. godine, sa blizu 750 miliona evra uloženih u prevenciju zagađivanja, potpune rehabilitacije gradskih toplana u Užicu, Valjevu, Čačku i nekim drugim gradovima. Preko 70 miliona evra je donirano u obnovu mostova Slobode i Žeželjevog u Novom Sadu. Sva tri granična prelaza na Koridoru 10 rekonstruisana su sa oko 50 miliona evra, kao bespovratnih sredstava EU. Naša pomoć je otišla sektorima koji su potrebni da se zadovolje evropski standardi, za dobrobit građana Srbije, ali i Evrope. EU se pokazala kao pravi partner Srbije.

Za nekoliko godina, a možda već sledeće, nadam se da ću videti Srbiju angažovanu u razgovorima o pridruživanju sa EU.

Brojke koje je naveo Mas – očigledne

Nemački ambasador Volfram Mas ovih dana je izjavio da tokom mandata Vojislava Koštunice Moskva nije donirala Srbiji ni dinar, dok EU svake godine daje donacije od 200 miliona evra. Šta mislite o ovome?

– Brojke koje je ambasador Mas naveo su očigledne. Mislim da tome ne bih mogao ništa dati ili oduzeti, osim što delim frustraciju oko nepriznavanja ili nedostatka znanja o tome šta je EU obezbedila Srbiji u poslednjoj deceniji. EU podržava Srbiju od 2000. bez prekida, a samim tim i za vreme mandata gospodina Koštunice kao predsednika i premijera. Uvek naglašavam da EU podržava proces pre nego pojedince. To smo radili u prošlosti, to ćemo nastaviti da činimo i u budućnosti.