Radikalski maniri ponovo u parlamentu

Ne mogu se izricati paušalne optužbe i ne može nam se suditi bez optužnice“, kaže za Danas Borislav Stefanović, šef poslaničkog kluba DS, dok Zoran Babić, šef vladajuće SNS u parlamentu, smatra da je „čudno i neshvatljivo poimanje demokratije po kome opozicija može da govori, a da svi drugi ćute“. Iako je, prema njegovim rečima, opozicija razjedinjena i bezidejna, ne sme se od SNS očekivati da u parlamentu „okreće jedan ili drugi obraz za šamar“.

Skupštinske rasprave o izmenama zakona o radu i PIO, te o novom zakonu o poplavama, pokazala je svu netrpeljivost na relaciji vlast – opozicija. Četiri dana, koliko je trajala debata, trajale su i njihove međusobne uvrede, uz neretko najprizemnija vređanja. Sve u stilu radikalskog rečnika, za koji su obe strane do nedavno ponosno tvrdile da je zamenjen tolerancijom i pristojnošću. Zbog naelektrisane atmosfere u jednom trenutku sednica je prekinuta, a sazvan je hitan kolegijum parlamenta, koji nakon tri sata razgovora nije doneo zaključke, a sednica Narodne skupštine je nastavljena u istom, svađalačkom, maniru.

Zanimljivo je da i u razgovoru za Danas poslanici nastavljaju da se optužuju za govor mržnje, uvreda i kleveta. „Mislim da neko u parlamentu pokušava da stvori atmosferu pikada i mete, a meta su SNS, predsednik SNS i Vlada Srbije. Nije SNS džak u koji će svi moći da nesmetano udaraju. A činjenica je da Vlada Srbije sprovodi reformske mere, i to je stvar kojom se SNS u parlamentu ponosi“, objašnjava Babić i tvrdi da je opozicija ta koja na najgrublji način vređa poslanike vladajuće koalicije.

Na pitanje da li se to u Skupštinu Srbije poslednjih dana vraća radikalski rečnik optužba i uvreda, šef naprednjaka uzvraća pitanjem: zar nije radikalski kada Borko Stefanovcić kaže kolegi iz vladajuće stranke „đubre jedno“, kada preti Vladimiru Đukanoviću da će biti uhapšen, a Aleksandra Martinovića uz dugi niz optužbi naziva „taze naprednjakom“. „Zar SNS na sve to treba da ćuti, da ne sme da pita zašto su demokrate dok su bile na vlasti povećale platu u javnom sektoru za 60, a penzije za 70 odsto, bez rasta društvenog proizvoda. I sada ne možemo da kažemo – krali ste, a jesu krali, što se vidi po sudskim sporovima“, napominje Babić.

Stefanović uzvraća rečima da „nisu svi krali“ i da se krivica ne može generalisati. On je ubeđen da su naprednjaci u parlamentu napravili strategiju da na jedan komentar poslanika opozicije reaguje petoro poslanika iz vlasti.

„Uglavnom isti ljudi, koji koriste jezik mržnje, nastoje da skrenu pažnju sa glavnih tema, jer ne mogu da objasne građanima da su sva predizborna obećanja SNS u suprotnosti sa onim što sada rade. I zato će, primera radi, ako Zoran Živković nešto kaže, pa makar to bilo i o amandmanu, ustati Martinović, Đukanović, Rističević i sam Babić da pričaju o njegovim vinogradima. A kada govore o temi, to je obično literarni rad pod naslovom – koliko volimo predsednika Vučića“, kaže Stefanović.

Marka Đurišića, šefa poslaničkog kluba NDS, atmosfera u parlamentu nimalo ne iznenađuje. Ma koliko se trudili, kako kaže, neke stvari bivši radikali ne mogu da promene. „Ma koliko se vladajuća većina rafalnom paljbom po nama trudila da nas ućutka, mi se nećemo uplašiti. Spremni da se borimo za slobodu govora“, ističe Đurišić i dodaje da on lično i njegov poslanički klub ni jednog trenutka nisu izazvali nijedan verbalni incident zbog kog bi bila prekinuta sednica, a da nije u njegovom maniru da drugima dobacuje „đubre jedno“. Đurišić, međutim, obećava da ukoliko neko bude vređao NDS, poslanici te stranke neće ostati dužni.

Svi sagovornici Danasa su saglasni da kodeks ponašanja poslanika, čije se donošenje očekuje, ne može mnogo da promeni, jer će taj akt pre svega regulisati ponašanje poslanika van parlamenta. Ponašanje narodnih predstavnika u skupštinskoj sali već je regulisano Poslovnikom o radu.

Vukadinović: Arogancija naprednjaka

Đorđe Vukadinović, politički analitičar, kaže da ne bi bilo dobro da u skupštini nema rasprave, ali da se mi krećemo između jednoumlja i teških svađa na ivici incidenta, a ne neguje se ozbiljna kritička debata. „Bila je iluzija verovati da će Narodna skupština odlaskom radikala postati akademski intelektulani klub. Pokazalo se da nije dovoljno promeniti retoriku i majice sa Šešeljevim likom zameniti skupim odelima i evropskim zvezdicama da bi se promenila ćud. Ogromna većina naprednjaka, čast izuzecima, ponaša se kao ranije SRS, pa i još i gore, zato što sada, pored starog karaktera, imaju i aroganciju moći i uverenje da im niko ne može ništa. Posebno se ne biraju sredstva i reči kada treba odbraniti lik i delo Aleksandra Vučića“, kaže Vukadinović, dodajući da za opoziciju ima nešto opravdanja, jer je malobrojna i samim tim mora da bude malo oštrija, jer je skupštinska sala jedino mesto gde se može čuti njen glas.