Španija već ratifikovala SSP, kandidatura zavisi od Kosova

 Španci će to da urade istog trenutka kada danas bude odmrznut SSP – saznaje Danas iz više diplomatskih izvora u zemlji i inostranstvu.

Kako nam je rečeno, još neki parlamenti zemalja članica EU su počeli procese ratifikacije SSP sa Srbijom, ali nijedna u tom postupku nije tako daleko odmakla kao Španija. Među tim državama nalazi se i Italija.

Kako su Danasu potvrdili diplomatski izvori, od ponašanja Beograda, nakon objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti kosovske nezavisnosti, zavisiće i kada će Srbija dobiti status kandidata za članstvo. To znači da ako Srbija bude „gurala prst u oko“ onim zemljama Unije koje su priznale Kosovo, insistirala na novim pregovorima pred UN, onda će i kandidatura biti „na ledu“.

Šefovi diplomatija Evropske unije danas će odobriti ratifikaciju SSP, nakon što glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc predstavi svoj izveštaj o saradnji Srbije sa Hagom ministrima EU. „Trebalo bi da odmah usledi i odmrzavanje SSP, prenose zvaničnici Saveta ministara i španskog predsedništva EU u Briselu. Evropski ministri će „potvrditi i bespogovornu privrženost evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, u skladu sa Solunskim programom ugrađivanja zapadnobalkanskih država u EU“, navodi se u pripremnom dokumentu zasedanja. Ministri inostranih poslova EU će razmotriti i da li se može učiniti novi korak ka davanju Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU, odnosno da se da nalog Evropskoj komisiji da izradi „mišljenja“ o njenoj spremnosti za dobijanje kandidature, što je predložio Migel Anhel Moratinos, šef diplomatije Španije, predsedavajuće EU.

Ministar spoljnih poslova Mađarske je u intervjuu Danasu rekao da „pojedine zemlje članice Unije smatraju da bi trebalo prvo sačekati da Međunarodni sud pravde donese mišljenje o nezavisnosti Kosova, kako bi tek nakon toga bile spremne da podrže prosleđivanje kandidature iz Saveta ministara ka Evropskoj komisiji“.

Vladimir Todorić, urednik Srpske pravne revije, naglašava za Danas da će se u upitniku koji Srbija treba da ispuni u procesu sticanja kandidature za članstvo u EU postaviti pitanje granica.

– Nije poenta samo odgovoriti na pitanje, već da to pitanje bude prihvatljivo svima, dakle i za 22 zemlje koje su priznale kosovsku nezavisnost. Zato ima smisla sačekati reakciju Srbije na mišljenje MSP. Ne mogu države koje su priznale nezavisnost Kosova da prihvate odgovore Srbije koji bi ih doveli u poziciju da uskoče sami sebi u usta – zaključuje Vladimir Todorić.

Vladimir Pavićević, predavač na Fakultetu političkih nauka, smatra da izjave poput ove koju je u intervjuu Danasu naglasio mađarski ministar spoljnih poslova, nisu posebno iznenađujuće.

– Više je za brigu to što u delu evropskih integracija za koji je sama zadužena, Srbija stoji u mestu. Iako su političke elite u Srbiji deklarativno proevropski orijentisane, nemoguće je ne zapaziti da postoje moćne snage ili sticaj nepovoljnih okolnosti koji vuku nazad. Stiče se utisak da samo „gravitaciona sila“, sadržana u blizini i snazi Evropske unije, utiče na smanjenje inercije koja postoji kod nas, pa i u drugim državama Zapadnog Balkana. Ovaj podsticaj spolja, međutim, nije ni dovoljan, niti neiscrpan spoljnopolitički resurs. Otud ovakve poruke koje nam stižu od predstavnika pojedinih država i koje sugerišu čekanje na mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašene nezavisnosti Kosova, treba da nas usmere ka razmišljanju o tome postoji li mogućnost da upravo iz Srbije, od nas samih, krene nova inicijativa sa ciljem ubrzanja procesa evropske integracije. To bismo mogli da učinimo iniciranjem novih politika prema pitanju Kosova, Bosni i Hercegovini i pre svega trasiranjem jasnog evropskog puta u unutrašnjoj politici – ocenjuje Vladimir Pavićević za Danas.

Prema njegovim rečima, Srbija treba da pristupi prevrednovanju pojedinih politika, a naročito politike prema Kosovu.

– Uz svu složenost spora između Srbije i Kosova, život ne može da čeka na njegovo rešavanje, niti ljudi koji žive na Kosovu treba da budu taoci projekata političkih elita. Upućivanja na mogućnost postizanja istorijskog dogovora Albanaca i Srba su pre rezultat arhaičnog, mistifikatorskog, poimanja spoljne politike iz 19. veka nego razboritosti u kreiranju politike. Umesto takvog pristupa model politike može da bude nemačka ostpolitik u doba Vilija Branta, naročito odnos prema Nemačkoj Demokratskoj Republici. Ovaj model je, uz sve različitosti dve situacije, u izvesnim elementima pogodan za normalizaciju odnosa. Nerešena pitanja iz oblasti slobode kretanja, državljanstva, ostvarenja imovinskih prava, te zajedničkih ekonomskih, energetskih, transportnih i komunikacionih pitanja mogu se rešavati i u odsustvu uzajamnog priznanja, koje može biti ostavljeno za kasniji period pogodnijih uslova za pregovaranje – zaključuje naš sagovornik.

Ostavka američkog sudije neće uticati na presudu

Priština – Ostavka američkog sudije iz Međunarodnog suda pravde neće imati nikakav uticaj na stav suda o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, dok institucije Kosova pripremaju novu strategiju za osiguranje novih priznavanja odmah posle donošenja odluke, piše današnja štampa u Prištini. Američki sudija Tomas Burgental dao je ostavku, ali će ostavka stupiti na snagu u septembru, tako da se ne očekuje da njegova ostavka utiče na mišljenje suda. Prištinska štampa ipak podseća da je to druga ostavka sudija Međunarodnog suda pravde u toku razmatranja legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. S druge strane, institucije Kosova pripremaju strategiju za osiguranje novih priznavanja. Predsednik Fatmir Sejdiu i premijer Hašim Tači, ali i drugi politički lideri na Kosovu kažu da očekuju nova priznavanja posle objavljivanja mišljenja suda. Dnevnik Lajm u današnjem broju navodi da su u procesu lobiranja za nova priznavanja uključeni i poznati „međunarodni prijatelji Kosova“, kao što su bivši američki predsednik Bil Klinton, bivši glavni posrednik o statusu Kosova Marti Ahtisari i drugi. Beta