Surova realnost posle izbora

 Završetkom izbora okončava se pirotehnika „slatkih snova“ i na scenu stupa java – kaže za Danas Miroslav Prokopijević, naučni savetnik Instituta za evropske studije i profesor ekonomije na Evropskom univerzitetu u Beogradu.

Koliko je dobijanje statusa kandidata zaista uticalo na investitore da dođu u Srbiju, kako se političari hvale?

– Pre nekih 15 godina kandidatura je imala pozitivan uticaj, danas ni članstvo ne znači mnogo za privlačenje ulaganja. Važno je kakva su pravila igre. Na primer, mnogo više investitora je poslednjih godina otišlo iz Portugalije ili Grčke nego što ih je došlo. A to su ne samo članice EU, nego i evrozone. Ako te dve stvari – članstvo i evrozona – ne znače ništa, sigurno ne znači ni kandidatura. Zato, umesto neefikasne „kandidatske“ retorike, Srbija treba da se okrene reformama.

Kako vam deluju ekonomski izborni programi stranka? Ima li onih koji bi mogli da se ostvare?

– Sve sem jedne kampanje su u ekonomskom domenu slične kao jaje jajetu u tri ključne stvari. Prvo, sve su zasnovane na etatizmu i populizmu. Takve politike nikada i nigde nisu dale dobre rezultate. Drugo, niko ne govori o potrebi promene postojećih pravila igre na ključnim tačkama. Ista pravila daju iste rezultate, a oni su oboje bili i ostaće loši. Treće, svi govore o ciljevima (ulaganja, radna mesta, prosperitet), a niko ne pominje sredstva da se to ostvari. Zato su ta obećanja samo ludom radovanje. Usput, ima mnogo grotesknih ideja, pominjanja iznosa koji su nezamislivi i za ulaganja u nekoj prosperitetnijoj zemlji. Ovi koji su bili na vlasti su mogli i nešto da sprovedu. Ako nisu, a govore da će tek sada, znači opet lažu.

Od ovog opšteg tona se razlikuje samo kampanja jedne marginalne stranke, koja se zalaže za ograničenje javnih izdataka, poštovanje granice duga i deficita. To su koraci u pravom pravcu, ali nedovoljni. Nedostaju pozitivni koraci za popravljanje poslovnog okruženja i unapređenje vladavine prava. Tako, u osnovi, u kampanji dominiraju bajate ideje.

Kako vam deluje ono što u kampanji govore iz DS o ekonomiji i prioritetima vlade?

– Sve one tri tačke koje sam pomenuo se i na njih odnose.

Koja su tri ekonomska koraka koje naredna vlada mora da preduzme ne bi li građani živeli bolje?

– Kao i kod bolesti, lekarski rez prvo pogoršava stanje, da bi se ono kasnije popravilo. Srbija je težak bolesnik, njoj treba sve, a ne samo tri promene. Ali, ako treba navesti samo tri, neka to budu sledeće. Prvo, krajnje pojednostavljivanje postupka otpuštanja, kako bi se podstaklo zapošljavanje. Drugo, plaćanje PDV po naplati, a ne po fakturi. To bi smanjilo teret privredi i nateralo državu da se zainteresuje za disciplinu plaćanja i rad sudova. Treće, smanjivanje plata u javnom sektoru za najmanje 40 odsto ili otpuštanje 40 odsto tamo zaposlenih. A onda bi moralo da usledi još mnogo protržišnih rešenja, da bi jednog dana bili na svojim nogama u ekonomskom smislu.

Kako vam deluje izjava Ivice Dačića da MMF treba da ode iz Srbije?

– Glupo. Moliće ih na kolenima posle izbora da dođu. To je nastavak siledžijske i glupe Miloševićeve politike ôSrbija se saginjati nećeö, čija posledica je da će se saginjati pred svim i svakim sve vreme. Samo gledajte film.

Dačić kaže i da će hapsiti investitore koji zabranjuju osnivanje sindikata u firmama?

– Još providnije nego prethodno, navodna briga za sindikalce, po cenu kvarenja odnosa s investitorima, bez kojih ne bi bilo ni radnika ni sindikata. Ali, gledajte da će sa ovako ekonomski smešnom kampanjom SPS proći dobro. Onda donesite zaključak o pameti birača.

Da li će investicije koje su nam stigle preko subvencija opstati ili će se, kako neki smatraju, investitori povući iz Srbije kada se podsticaji iscrpe?

– Neki sigurno hoće da ostanu, neki će otići. Ali, suština je da je to subvencionisanje štetočinska politika koja mora odmah da se obustavi. Političari ne rade ono što im je posao – popravljanje poslovnog okruženja, da bi privukli ulaganja. A rade ono što ne bi smeli – rasipaju naše pare da ih privuku. Naravno, deo toga što daju investitorima, oni im vraćaju u kešu ili na račune u inostranstvu. Te pare političari koriste za lično bogaćenje i kampanje. Zbog toga je politika najprofitabilniji posao. To je kriminal. Što ne reče Dačić da će da hapsi takve i druge velike lopove iz njihove vladajuće koalicije. Verovatno zato što bi na udaru bio skoro čitav državni vrh, sve skupa s njim.

Ima li novca za dupliranje poljoprivrednog budžeta, kako neki najavljuju? Odakle?

– Moglo bi se naći, ali to je glupa strategija. Ne treba kopirati EU, gde je poljoprivredna politika jedna od najgorih, nego Australiju, Novi Zeland, Čile, gde je poljoprivreda postala vrlo snažna i svetski konkurentna, iako ima zanemarljivu podršku države. Usput, jadna je zemlja kojoj je poljoprivreda glavna šansa.

DSS i SNS najavljuju milijarde evra investicija i kredita iz Rusije…

– Pričaju godinama i ništa od milijardi. Ne znam, možda su njihovi birači tako naivni da poveruju. Kažite mi gde su to ruska državna ulaganja donela sreću.

Kako komentarišete najave da će privatizacije biti proveravane. Nikolić govori da će proveriti njih hiljadu?

– Vrlo pogrešan korak, najava punog povratka u socijalizam, iz koga još nismo ni izašli.

Šta političari prećutkuju narodu kada je reč o ekonomskom položaju građana i zemlje?

– Da je situacija u javnim finansijama kritična, da Srbija predstavlja loše poslovno okruženje i da dok se to ne popravi nema perspektivu, da će biti još manje ulaganja i radnih mesta, da će se još teže živeti. U kampanji se sve može izbeći, jer se ona svela na gomilanje neodgovornih izjava, ali se u realnosti ne može izbeći doslovno ništa od toga što nas čeka.

Dužnička drama se nazire

Kako prevazići zaduženost zemlje?

– Dužnička drama se već nazire, ali će se puno jasnije videti posle izbora. Izlaz je u reformi države, velikom snižavanju njenih izdataka, privatizaciji javnog sektora i protržišnim reformama, kojima bi se unapredila konkurentnost. Ali, vlast neće ići tim putem, već će podići PDV, malo odlagati isplate, malo štampati novac, malo snižavati plate i penzije, možda i prodavati imovinu na brzinu. Tako će stvari tonuti, dok sasvim ne zaglave, a onda će uslediti antikrizni, još dijetalniji program.